EKIPA

Kao sto se i vidi, mi smo se na ovom blogu bavili fakultetima, nasim i stranim. Prvi cilj nam je bio da objavimo neke zanimljivosti do kojih nije bilo tesko doci, a koje ipak mali deo nas zna. To je pre svega radio moj kolega Aleksandar. Kolega Milos je nas glavni covek, bez njega verujem da bi bilo mnogo teze uraditi ovaj zadatak! Uglavnom svi postovi koji je trebalo objaviti su isli prvo kod njega na proveru, mora neko da da zeleno svetlo. Koleginica Mia je zasluzna za slike i tekstove pojedinih nasih fakulteta. To bi trebalo da bude prikaz toga kako se kod nas, u zemlji u Beogradu, radi, koja je propaganda i prezentacija pojedinih fakulteta, sta je to sto oni nude i sta ocekuju. Marko je nas dizajner, mislim da je on zajedno sa Milosem odradio sjajno taj deo. Ja sam bila zaduzena, pre svega, za tekstove, autorske. Zapisana su neka moja razmisljanja, sa kojima se moje kolege slazu tako da su onda to nasa razmisljanja i stavovi. Sve u svemu, sve sto je radjeno na ovom blogu radjeno je tako da bude zanimljivo, da onome ko ovaj blog poseti ne bude dosadno. Nadamo se da smo makar delimicno uspeli u tome!

Sta bi bilo kad bi bilo?

Pre par dana sedeli smo svi u kaficu, konacno smo uspeli da se dogovorimo i nadjemo posle sto godina, moje drustvo sa faksa, ljudi koji rade, takodje, na ovom blogu i ja. I uopste ne znam kako smo od svega moguceg dosli na temu idealnog fakulteta, kako bi on trebalo da izgleda.
Moja jedina ideja koja se tice idealnog faksa bila su mnogobrojna inostrana putovanja koja bi fakultet tako lepo organizovao da mi uopste ne bi morali da se sekiramo ni oko cega. Svasta bi videli, a zezanje bi sigurno bilo na nivou! A, valjda bi bilo i viznih olaksica, znate za nas divne, pametne studente? Ovu moju zamisao su prihvatili, ali nije bila tako intetresantna kao sto je prostorija za ljubljenje koju je predlozio jedan kolega. Eto sta njima muskima fali! Kaze, bila bi velika, prostrana i, apsolutno, samo dostupna za one koji ce da se ljube. Mogu i da pricaju, ali moraju i da se ljube! Zatim, sloboda govora, mesto na koje mozes da dodjes i pricas sta zelis, a valjda ce te neko i slusati, kad postoji u drugim zemljama sto ne bi i kod nas?! I poslednja, ali ne i losa ideja, teretana i prostor za razne igrice. Zavisi od toga sta vam je afiniet, pa kad vas iznervira profesor vi lepo odete i dizete tegove ili igrate fliper, umesto da se derete i histerisete na sve redom. A da, zamalo da zaboravim, za leto bi bilo divno kad bi postojao jedan bazen, pa onda krajnje opusteno, malo predavanja, malo koktelcici i suncanje, pa onda idemo na ispit totalno relaksirani i opusteni, a onda se vratimo na bazen da proslavimo uz jos malo koktela. Idealno, studenti po ceo dan na fakultetu, pa valja i upravu uciniti zadovoljnom i srecnom. I tako, svasta smo mi nalupetali tog dana...Ali zvuci interesantno, zar ne?

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

Opšte informacije:
Od 1963. godine Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja je deo Univerziteta u Beogradu. Međutim, ova institucija postoji od davne 1939. kada je formirana jednogodišnja Viša škola za telesno vaspitanje. 1946. godine osnovan je Državni institut za fiskulturu (DIF), čije je sedište bilo u Deligradskoj ulici.
Do sada je diplomu Fakulteta steklo oko 4.500 studenata. Danas Fakultet studira oko 2.800 studenata osnovnih studija. U nastavi učestvuje 58 nastavnika i saradnika. Prosek trajanja studija iznosi 7 godina.

Studije:
Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara). Prilikom upisa na Fakultet, studenti se opredeljuju za jedan od dva odseka: Fizičko vaspitanje ili Sport. Ukupan broj ispita, u zavisnosti od odseka se kreće između 32 (sport) i 36 (fizičko vaspitanje). Nastavnim planom osnovnih studija predviđena je i izrada diplomskog rada. Da bi mogao da izađe na ispit, student je obavezan da prati nastavu, naročito praktičan deo, kao i da uspešno uradi kolokvijume i seminarske radove. Novim nastavnim planom se afirmišu terenska nastava i praktični ispiti. Najveći deo nastave obavlja se u renoviranoj fakultetskoj hali. Fakultet poseduje Medicinsko-istraživačku laboratoriju za testiranje sportista i nastavno-istraživačku delatnost.
Ispiti se polažu pismeno, usmeno i praktično. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Apsolventski staž traje godinu dana, kada se ispiti organizuju svakog meseca. Uslov za upis u narednu godinu studija je određen zakonom, a postoje i tzv. uslovni ispiti, bez čijeg polaganja student nije u mogućnosti da prati nastavu naredne studijske godine.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi u sobi 34, u prizemlju.
Dekan je prof. dr Srećko Jovanović, telefon: 3541-707.
Prodekan za nastavu je doc. dr Sanja Mandarić.
U studentskoj službi može se predati sva potrebna dokumentacija za dobijanje kredita, stipendija, domskih mesta, kao i dobiti potvrde o studiranju i završiti ostale administrativne poslove. Služba se nalazi u tzv. niskom prizemlju i radi svakog dana od 10-1230 časova. Rukovodilac službe je g-đa Radmila Radulović, telefon: 3541-666.
Biblioteka sa čitaonicom i bogatim fondom knjiga i druge stručne literature se nalazi u sobi 28, prizemlje, hodnik desno, radi dvokratno od 10-12 i 13-14 časova.
Čitaonica se nalazi do biblioteke i na raspolaganju je studentima od 730-1830 časova.
Na Fakultetu je otvorena nova informatička učionica sa najmodernijom kompjuterskom opremom koja je svakodnevno studentima na raspolaganju.
Studentski klub se nalazi u niskom prizemlju i radi svakog radnog dana u toku semestra od 9-15 časova.

Studenti:
Studentske organizacije koje se bave zaštitom prava i interesa studenata su Savez studenata i Studentska unija. Savez studenata organizuje i niz vannastavnih aktivnosti, kulturno-zabavnih manifestacija, turnira i sl. telefon: 3555-000/lok.104, soba 10.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FAKULTET POLITIČKIH NAUKA

Opšte informacije:
Političke nauke se kod nas izučavaju od 1960. godine kada je osnovana Visoka škola politčkih nauka, kao prva takve vrste u Istočnoj Evropi. 1968. godine Visoka škola je prerasla u Fakultet političkih nauka.
Od osnivanja do danas na Fakultetu je diplomiralo 6.673 studenata, 825 magistriralo i 410 doktoriralo. Broj sadašnjih studenata je oko 2.500, a prosek trajanja studija u zavisnosti od odeljenja se kreće od 7,18 do 8,74 godina. U nastavni proces je uključeno ukupno 82 nastavnika i saradnika.

Studije:
Osnovne studije traju četiri godine, odnosno 8 semestara i odvijaju se u okviru 4 odeljenja: Novinarsko-komunikološkog, Politikološkog, Međunarodnih studija i Odeljenja za socijalnu politiku i socijalni rad. Odeljenje se bira prilikom upisa. Tokom studija studenti su obavezni da prate vežbe i predavanja kako bi overili semestre i godine, a pored toga, da bi izašli na ispit moraju da ispune i tzv. predispitne obaveze u vidu kolokvijuma, testova ili seminarskih radova. Broj ispita u toku četvorogodišnjih studija zavisi od smera i kreće se između 31 i 35. Ispiti se polažu pismeno, usmeno i/ili praktično. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom.

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi u sobi 16, na I spratu tel: 3092-806.
Dekan je prof. dr Milan Podunavac.
Prodekan za nastavu prof. dr Ilija Vujačić.
Studentska služba se nalazi u prizemlju, soba 3, tel: 3092-901. Rukovodilac službe je g-din Nedeljko Gašić. Radno vreme četiri šaltera na kojima studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, dobiti potvrde o studiranju i predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu, je od 11-13 časova.
Fakultet poseduje biblioteku sa impozantnim fondom, 103.000 jedinica od kojih je 60.000 knjiga. Na raspolaganju studentima je i čitaonica u sklopu biblioteke sa 115 mesta. Biblioteka se nalazi u prizemlju - levo, radno vreme je od 8-19 časova svakoga dana.
Skriptarnica sa fotokopirnicom se nalazi kod ulaza u zgradu (sa leve strane) i radi svakog dana od 9-14 časova.
Studenti FPN-a mogu da koriste i kompjuterski kabinet sa 50 računara i stalnom Internet vezom, kao i radio i TV studio.

Studenti:
Na Fakultetu deluju Savez studenata i Studentska unija kao sindikalne studentske organizacije koje se brinu o zaštiti studentskih prava i interesa i koje predstavljaju studente pred rukovodstvom fakulteta. Pored toga, ove organizacije nastoje da obezbede i bogat kulturno-zabavni život i druge vannastavne aktivnosti. U sklopu Saveza studenata nalazi se i sportska sekcija. Savez je na II spratu, soba 51, tel: 3092-944, a SUFPN se nalazi se na II spratu, soba 45, tel: 3092-943. Na fakultetu je aktivan i Klub UN, kao i redakcija studentskog lista Politikolog.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FON-Fakultet organizacionih nauka

Opšte informacije:
Fakultet organizacionih nauka je osnovan 1969. godine i predstavlja jedini fakultet u našoj zemlji koji na sveobuhvatan način tretira informacione sisteme i menadžment. Čineći idealan spoj tehničkih i društveno-ekonomskih nauka, ovaj fakultet svake godine dobija sve više na popularnosti.
Do sada je diplomu fakulteta steklo 6.300 studenata. Trenutno fakultet pohađa 4.600 studenata, a nastavu izvodi ukupno 111 nastavnika i saradnika. Prosek godina studija iznosi 6,1 godina.

Studije:
Osnovne studije traju četiri godine tj. osam semestara i realizovane su kroz 4 odseka koji se biraju nakon prve godine. Odseci su: Inforamacioni sistemi i tehnologije; Menadžment; Operacioni menadžment i Upravljanje kvalitetom. Od školske 2005/06. godine primenjuju se novi nastavni planovi i programi kojima se svi predmeti definišu kao jednosemestralni i njihov broj u zavisnosti od odseka je između 41 i 43. Ispiti se organizuju u 5 ispitnih rokova: januarskom, februarskom, junsko-julskom, septembarskom i oktobarskom. Ispti se polažu pismeno i usmeno, dok se jedan broj ispita polaže parcijalno preko kolokvijuma. Predispitne obaveze su uspešno izvedene laboratorijske vežbe i projektni zadaci.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na prvom spratu.
Dekan je prof. dr Milan Martić (soba 202).
Prodekan za nastavu prof. dr Dragan Vasiljević (soba 203).
Studentska služba u kojoj se može overiti semestar, dobiti potvrda o studiranju, predati dokumenta za dom i sl., nalazi se u sobi 110 na ulazu u fakultet, tel: 3950-808. Studentska služba radi svakog radnog dana od 11-13 časova.
Biblioteka sa preko 13.000 naslova i u čijem se sklopu nalazi i čitaonica je smeštana na I spratu, soba 310, radno vreme 9-18h, tel: 3950-815.
Računarski centar opremljen sa 70 savremenih računara raspoređen je u 3 sale koje studenti mogu slobodno korisiti u terimina 8-19 časova, kao i jednu studentsku salu koja je stalno na raspolaganju za individualni rad.
Na FON-u se organizuju Microsoft i Java kursevi po veoma pristupačnim cenama.

Studenti:
Savez studenata FON-a koji pored pitanja nastave, ispita i studentskog standarda organizuje i bogatu spotrsko-kulturnu aktivnost, kao i atraktivne studentske ekskurzije, nalazi se u sobi 005, tel: 3950-873, ssavez@fon.bg.ac.yu Studentska unija FON-a se takođe bavi zaštitom studentskih interesa i zastupanjem pred rukovodstvom fakulteta, kao i organizovanjem vannastavnih sadržaja, nalazi se u sobi 004 tel: 3950-848 e-mail: sufon@fon.bg.ac.yu AIESEC je međunarodna organizacija studenata ekonomije i menadžmenta, prvenstveno usmerena ka organizovanju stručnih seminara i studentskih praksi u inostranstvu, koja svoj ogranak ima i na FON-u. SportFON je sportsko društvo studenata FON-a, a nalazi se u sobi 005.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti3.htm#1

FAKULTET CIVILNE ODBRANE

Opšte informacije:
Fakultet civilne odbrane pripada grupaciji fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Beogradu. Svojim planom i programom pokriva međusobno povezane teorijske, političke, pravne, ekonomske, etičke, humanitarne i civilno-vojne aspekte bezbednosti, odbrane, zaštite i zaštite životne sredine. U okviru matične delatnosti, na Fakultetu se realizuju osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije. Nastao je školske 1975/76. godine iz Instituta, kasnije Odseka za narodnu odbranu PMF-a, koji se 1978. izdvojio u samostalnu celinu – Fakultet narodne odbrane a 2000. godine dobija sadašnji naziv. Od osnivanja diplomu Fakulteta je dobilo 3.477 studenata, 131 je magistriralo, a 42 doktoriralo. U realizaciji nastave učestvuje 45 nastavnika.

Studije:
Akademske studije traju 8 semestara i realizuju se kroz sledeća 4 smera: Menadžment ljudskih i socijalnih resursa; Civilna odbrana; Civilna zaštita i zaštita životne sredine i Smer bezbednosti. Imajući u vidu promene u lokalnom i globalnom bezbednosnom okruženju, reforme obrazovanja kao i kontinuirane zahteve koji stižu sa domaćeg tržišta, Fakultet je pokrenuo strukovni studijski trogodišnji program za sticanje stručnog naziva Menadžer bezbednosti. Prosek trajanja studija je 6 godina. Da bi mogli da izađu na ispit, studenti su obavezni da prate nastavu, posebno vežbe i da urade seminarske i praktične radove.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na I spratu, tel: 2451-858. Dekan je prof. dr Vladimir Cvetković, a prodekan za nastavu prof. dr Vladimir Jakovljević. Sekretar fakulteta je Ljiljana Đurđević. Studentska služba se nalazi u prizemlju zgrade, soba 7, tel. 2451-943/lok.128. Rukovodilac službe je g-din Goran Samojlovski, a radno vreme za rad sa studentima je od 10-13 časova.

Biblioteka u okviru koje se nalazi i čitaonica je smeštena na prvom spratu – hodnik desno soba 20 i sadrži oko 3.600 naslova. Čitaonica ima 24 mesta i nalazi se u sobi 19. Biblioteka i čitaonica rade od 8-20 časova svakog radnog dana, a subotom od 8-14 časova. Računarski centar se nalazi u prizemlju – levo i raspolaže sa 30-ak računara, koji su povezani na Internet. Na Fakultetu civilne odbrane studentima na raspolaganju stoji i Studentski konsalting centar koji radi svakog dana od 10-14 časova i nalazi se u prizemlju, tel: 2451-843/107. Centrom rukovodi pedagog Bratislava Gogić. Reč je o jedinstvenoj stručnoj službi, organizovanoj u cilju pružanja pomoći i prevazilaženja problema studenata u toku studija. U okviru njega formiran je i Alumni centar kao spona između diplomiranih studenata i fakulteta. E-mail: bgogic@fco.bg.ac.yu

Studenti:
Klub studenata se nalazi na II spratu, kao i studentske organizacije Savez studenata FCO i Studentska Unija FCO.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti2.htm#3

DEFEKTOLOŠKI FAKULTET

Opšte informacije:
Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu osnovan je 24. aprila 1974. godine. Prethodno, nastava defektologije se odvijala u okviru Više defektološke škole, takođe smeštene u Visokog Stevana 2. Od 1995. godine, od kada se vodi kompjuterska evidencija, Fakultet je završilo više od 5.950 studenta. Prosek trajanja studija je 6 godina. Nastavu za 2010 studenata, koliko sada ima Fakultet, sprovodi 85 nastavnika i saradnika.

Studije:
Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara), nakon kojih se polaže diplomski ispit (deveti semestar). Studentima osnovnih studija na raspolaganju stoji 6 smerova: Surdoaudiološki; Tiflološki; Oligofrenološki; Logopedski; Somatopedski i Smer za prevenciju i resocijalizaciju lica sa poremećajima u društvenom ponašanju. Nastava za studente I i II godine je zajednička, a prilikom upisa u III godinu studija studenti se opredeljuju za jedan od navedenih smerova. Praćenje nastave, vežbi i predavanja, je obavezno kako bi se overili semestri, odnosno godina, a pored toga da bi izašli na ispit moraju da ispune i tzv. predispitnu obavezu u vidu kolokvijuma, testova i seminarskih radova. Ispiti se polažu pismeno i usmeno. Ispitni rokovi su januarski, aprilski, junski, julski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom (strana 10). Ukupan broj ispita zavisi od smera i kreće se između 28 i 32.

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi na I spratu, tel: 183-066. Dekan fakulteta je prof. dr Dobrivoje Radovanović, a prodekan za nastavu je prof. dr Dragan Rapajić.

U studentskoj službi studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, prijaviti ispite, dobiti potvrde o studiranju i o položenim ispitima ili predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu. Biblioteka sa bogatim fondom stručnih knjiga i časopisa se nalazi na II spratu. Upravnik biblioteke je g-din Dragan Dumić, dipl spec. pedagog, tel: 635-753. U sklopu biblioteke se nalazi i čitaonica. Radno vreme bilioteke i čitaonice je od 9-17 časova. U planu je i izgradnja računarskog centra koji bi se koristio prvenstveno za potrebe nastave, ali koji bi u slobodnim terminima bio i studentima na raspolaganju za individualni rad. Na Fakultetu postoji i studentski klub smešten u prizemlju.

Studenti:
Savez studenata Defektološkog fakulteta je sindikalna studentska organizacija koja se brine o zaštiti studentskih prava i interesa i koja predstavlja studente pred rukovodstvom fakulteta. Pored toga, Savez nastoji da organizuje i bogat kulturno-zabavno-sportski život, kao i druge vannastavne aktivnosti. Telefon: 183-036
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#2

BIOLOŠKI FAKULTET

Opšte informacije:
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu od 1995. godine postoji kao samostalna visokoškolska in-stitucija, iako se prva nastava biologije održavala u vreme Velike škole na kojoj je postojala Katedra za biologiju. Kasnije je Biološki fakultet bio u sklopu Prirodno-matematičkog fakulteta, da bi 1995. godine postao samostalna visokoobra-zovna institucija. Diplomu Fakulteta od 1947. od kada se vodi evidencija, dobilo je oko 3.500 studenata. Danas na Biološkom fakultetu studira oko 1.000 studenata.

Studije:
Nastava osnovnih studija se organizuje kroz 4 smera: Biologija; Molekularna biologija i fiziologija; Profesor biologije i hemije; Ekologija i zaštita životne sredine. Broj ispita zavisi od smera i kreće se između 32 i 35. Osnovne studije traju 4 godine (8 semestara). Praćenje nastave, vežbi i predavanja je obavezno kako bi se overili semestri, odnosno godina, a pored toga da bi izašli na ispit studenti moraju da ispune i tzv. predispitnu obavezu u vidu kolokvijuma, testova i seminarskih i praktičnih radova. Ispiti se polažu pismeno i usmeno. Ispitni rokovi su januarski, aprilski (klizni), junski, septembarski i oktobarski. Uslov za upis u narednu godinu studija određen je zakonom (strana 10.), a postoje i uslovni ispiti koji se ne mogu prenositi iz godine u godinu. Nastava se održava u zgradi na Studenstkom trgu br.3, na Institutu za botaniku (Botanička bašta - Takovska 43), na PMF-u (Studentski trg 16 i na Fizičkom fakultetu - Cara Dušana 16).

Službe i servisi:
Dekanat Fakulteta se nalazi na adresi Studentski trg 3, II sprat, tel: 186-635. Dekan je prof. dr Mirko Cvijan, a prodekan za nastavu je doc. dr Slaviša Stanković. U studentskoj službi studenti mogu dobiti sve informacije u vezi sa režimom studija, prijaviti ispite, dobiti potvrde o studiranju ili predati konkursnu dokumentaciju za kredit, stipendiju ili mesto u domu. Služba se nalazi u zgradi PMF-a, Studentski trg 16, ulaz B, prizemlje - levo, telefon: 635-627, radno vreme 11-13 časova. Rukovodilac službe je g-đa Marica Danilović.

Biološki fakultet poseduje tri bilioteke sa brojnim knjigama i časopisima od kojih su neka izdanja veoma retka. Biblioteke su na različitim lokacijama: na Institutu za fiziologiju (Studetnski trg 3/II), Institutu za zoologiju (Studetnski trg 3/II) i Institutu za botaniku (Takovska 43). U okviru biblioteka postoje i studentske čitaonice.

Studenti:
Studentski parlament BF-a predstavlja studente fakulteta i štiti njihove interese, a svoje delovanje realizuje preko 6 odbora. Studentska unija Biološkog fakulteta je sindikalna studentska organizacija koja se, takođe brine o zaštiti studentskih prava i interesa. Pored toga, SUBF nastoji da organizuje i bogat kulturno-zabavni život i druge vannastavne aktivnosti.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#2

ARHITEKTONSKI FAKULTET

Opšte informacije:
Prva nastava arhitekture u našoj zemlji održana je davne 1844. godine, a 19. juna 1846. formirana je ”Indžinirska škola”. Kasnije se arhitektura izučavala na Tehničkom fakultetu, sve do 1948. godine kada je osnovan Arhitektonski fakultet. U dosadašnjoj istoriji, diplomu Fakulteta steklo je oko 8.500 studenata. Trenutno se na Fakultetu školuje oko 1.700 aktivnih studenata, dok je prosek trajanja studija nešto manji od 7,5 godina.

Studije:
Nastava na Arhitektonskom fakultetu ove školske godine se realizuje po novom nastavnom programu struktuiranom u skladu sa principima Bolonjskog procesa.

Nastava na osnovnim studijama (prvi stepen) traje 3 godine (6 semestara, odnosno 180 ECTS), a na drugom stepenu 2 godine (4 semestra, odnosno 120 ECTS), u okviru kojih je predviđena i izrada završnog rada. U nastavi učestvuje oko 130 nastavnika i saradnika.
Svi predmeti (kursevi) struktuirani su po studijskim područjima (modulima), koji rezultiraju jedinstvenom zajedničkom ocenom. Režim studija zahteva intenzivan rad studenata preko godine, zbog čega je pohađanje predavanja i vežbi neophodno. Ispiti se polažu pismeno ili usmeno, a polaganje se organizuje u sledećim rokovima: januarskom, aprilskom, junskom, septembarskom i oktobarskom ispitnom roku. Veći deo kurseva polaže se putem seminarskih radova ili odbranom odgovarajućih elaborata. Fakultet ima jedinstveni nastavni profil na osnovnim studijama, u okviru koga je u 5. i 6. semestru predviđeno 6 ECTS za izbornu nastavu. Na drugom stepenu studija, student se opredeljuje za jedno od sledećih usmerenja: Arhitektura; Urbanizam i Arhitektonsko inženjerstvo. Naučno-nastavne oblasti su podeljene između 6 katedara.

Službe i servisi:
Dekanat fakulteta se nalazi na II spratu, soba 202, tel: 3225-254. Dekan je prof. dr Mihailo Timotijević, a prodekan za nastavu je doc. mr Marko Savić. Studentska služba u kojoj se mogu dobiti sve informacije o režimu studija, predati dokumentacija za kredit, stipendiju ili mesto u domu, kao i potvrdu o studiranju, nalazi se u sobi 205, tel: 3218-705, radno vreme: 11-13 časova.

Biblioteka sa čitaonicom i velikim fondom stručne literature (preko 18.000 jedinica) se, takođe na-lazi na drugom spratu, soba 210, tel: 3218-710, radno vreme: 8-20. Korisnici biblioteke mogu biti isključivo studenti arhitekture, koji dobijaju člansku kartu (potrebni indeks, lična karte i foto-grafija). Knjižara i fotokopirnica se nalaze na III spratu tel: 3218-777, i takođe rade od 9-16 časova. Od ostalih sadržaja prisutan je računski centar, a u planu su internet kafe i modelarnica.

Studenti:
Na Fakultetu deluje Savez studenata koji brine o zaštiti interesa i ostvarivanju prava studenata, organizuje bogat društveni život, ekskurzije, Arhirtekturijadu... Od studentskih organizacija aktivni su još i Studentska unija AF, kao i Klub Mladih Arhitekata, koji organizuje seminare, stručne prakse, letnje škole i tribine. Sve studentske or-ganizacije, zajedno sa studentom prodekanom smeštene su u prostoriji na III spratu - iza lifta. Telefon: 3218-765.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/fakulteti1.htm#1

Univerzitet budućnosti

Univerzitet predstavlja temelj razvoja čitavog društva, zbog čega je neophodno njegovo stalno usavršavanje u skladu sa društvenim potrebama. Nacionalni obrazovni sistemi koji su se u Evropi gradili još od XI veka, razlikuju se od države do države. Međutim, današnje potrebe društva i principi jedinstvene Evrope zahtevaju ne samo pojedinačni razvitak, već i međusobnu usaglašenost ovih sistema. Iz tog razloga, 45 zemalja Evrope je, prihvatanjem Bolonjske deklaracije iz 1999. godine, pristupilo izgradnji zajedničkih osnova sistema visokog obrazovanja. Ovaj sinhronizovan rad evropskih zemalja naziva se Bolonjski proces.

BOLONJSKI PROCES

Cilj Bolonjskog procesa je uspostavljanje Evropske zone visokog obrazovanja do 2010. godine. Zajednički visokoobrazovni prostor prvenstveno omogućuje prepoznavanje i priznavanje obrazovnih profila i nastavnih sadržaja širom Evrope, ali i nesmetano plasiranje nacionalnih obrazovnih institucija na evropsko tržište. Ravnopravno nadmetanje evropskih univerziteta uslov je njihovog stalnog usavršavanja i unapređenja kvaliteta usluga koje pružaju. Na taj način Evropa nastoji da obezbedi kompetitivnost na globalnom tržištu obrazovanja i zaštiti se od prodora drugih velikih visokoškolskih sistema, od kojih je najuspešniji američki. Iako se uspostavlja jedinstvena osnova obrazovnog procesa, u Bolonjskoj deklaraciji se štiti raznovrsnost nastavnog sadržaja i ističe se poštovanje različitosti kultura, tradicija i jezika.

EVROPSKA ZONA VISOKOG OBRAZOVANJA

Da bi Evropska zona visokog obrazovanja bila efektivna, potrebno je uspostaviti niz standarda jednako obavezujućih za sve njene članice.

OSIGURANJE KVALITETA kroz rad nezavisnih ekspertskih tela na nacionalnom nivou koja sprovode kontrolu kvaliteta visokoškolskih ustanova i njihovih nastavnih programa, na osnovu čega se izdaje dozvola za rad. Tokom procesa spoljnih evaluacija i samoevaluacija, posebna pažnja pridaje se i mišljenju studenata, a čitav proces kontrolišu odgovarajuća međunarodna tela. Obezbeđivanjem minimuma kvaliteteta stečenog obrazovanja stiče se poverenje i međusobno uvažavanje visokoškolskih ustanova širom kontinenta.

PRIZNAVANJE KVALIFIKACIJA - Zemlje Evrope se obavezuju na priznavanje diploma stečenih u evropskim zemljama, čime se garantuje pokretljivost (mobilnost) radne snage. Čitljivost i uporedivost diploma se olakšava uvođenjem takozvanog dodatka diplomi, koji sadrži opis svih pohađanih predmeta, ispisan na jednom od svetskih jezika, kao i druge podatke potrebne za razumevanje stečenog obrazovnog profila. S druge strane, visokoškolske ustanove obavezuju se da će uvažiti predmete i semestre položene na drugim univerzitetima, čime se garantuje pokretljivost studenata.

TRI STEPENA STUDIJA će omogućiti širu međunarodnu razmenu studenata, pošto će se tako uvesti standardi njihovog trajanja. Osnovne, odnosno dodiplomske studije traju tri ili četiri godine. Master, odnosno diplomske studije traju jednu godinu, ako su prethodno završene četvorogodišnje, tj. dve godine ako su prethodno završene trogodišnje osnovne studije. Doktorske studije traju tri godine, sa prethodno ostvarenim obimom od 5 godina akademskih studija.

EVROPSKI SISTEM PRENOSA BODOVA (ESPB) je nastao zbog neophodnosti utvrđivanja opšteprihvatljive norme koliko student treba da radi da bi savladao nastavni sadržaj. U suprotnom, adekvatna razmena studenata ne bi bila moguća, jer su na nekim univerzitetima nastavni programi preopterećeni, a na drugim rasterećeni ispod prihvatljive mere. Zbir od 60 ESPB bodova predstavlja ukupno angažovanje studenta tokom čitave školske godine, koje ne može biti više od 8 sati dnevno, pet dana u nedelji, dakle u obimu 40-časovne radne nedelje. Ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, praktikumi, seminari i dr.), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnih radova i drugih vidova angažovanja.

ODGOVORNOST ZA VISOKO OBRAZOVANJE podrazumeva da je unapređenje visokog školstva složen proces u kome jednako predano učestvuju izvršna vlast, akademski radnici i studenti. Vlada treba da garantuje autonomiju univerziteta, finansiranje visokog obrazovanja i sprovođenje zakona i međunarodnih obaveza. Nastavnici treba prvenstveno da rade na stvaranju i prenošenju znanja i upravljanju visokim obrazovanjem. Studenti treba da, pored usvajanja i reprodukovanja znanja, daju svoj sud o relevantnosti stečenog znanja i delotvornosti njegovog prenošenja, kao i da aktivno učestvuju u donošenju odluka i upravljanju visokim obrazovanjem.

POKRETLJIVOST (MOBILNOST) STUDENATA

Recimo da student prava iz Berlina želi da jedan semestar nastave (koji se odnosi na osnove Rimskog prava) pohađa u Rimu, a sledeći semestar u nekom drugom univerzitetskom centru u Evropi. Da bi ova pokretljivost studenata bila ostvariva, potrebno je da univerziteti obezbede minimalne tehničke preduslove, kao što su: ujednačena dužina trajanja studija, modularizacija predmeta (odnosno njihovu podelu na više manjih celina, tako da nastava za svaku celinu traje jedan semestar), određivanje težine savlađivanja gradiva izražene u ESPB bodovima i izdavanje posebnog dokumenta koji sadrži opis pohađanih predmeta i druge potrebne podatke kako bi kasnije nastavnici na drugom univerzitetu znali u koje aspekte materije je student upućen.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/univerzitet_buducnosti.htm

Pravila studiranja

Pravila studiranja se regulišu Zakonom o visokom obrazovanju (ZoVO) i opštim aktom visokoškolske ustanove (univerzitet, fakultet i dr.). ZoVO je donet 30. avgusta 2005. godine i smatra se reformskim zakonom koji treba da dovede do usaglašavanja našeg visokog obrazovanja sa evopskim normama i standardima Bolonjskog procesa. Njegovo uvođenje u sistem našeg obrazovanja trajaće postepeno tokom naredne dve godine, do kada će na snazi ostajati neke odredbe bivšeg Zakona o Unvezitetu (1.V 2002. god.)

OPŠTE INFORMACIJE (ZoVo)

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem. Visoko obrazovanje se ostvaruje kroz akademske i strukovne studije.

Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća, a strukovne imaju za cilj osposobljavanje studenata za praktičnu primenu znanja i veština u okviru radnih procesa.

Studije prvog stepena su osnovne strukovne i akademske studije.

U studije drugog stepena spadaju: specijalističke strukovne, kao i diplomske (master) i specijalističke akademske studije, a studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

Školska godina počinje 1. oktobra i traje ukupno 12 meseci. Nastava traje 30 nedelja (podeljenih u dva semestra ili tri trimestra). Ukupan broj časova aktivne nastave u toku školske godine iznosi najmanje 600 časova. Nastava iz jednog predmeta traje od jednog do dva semestra ili od jednog do tri trimestra.

UPIS STUDIJA

Upis na visokoškolsku ustanovu se vrši na osnovu konkursa, koji ustanova raspisuje najmanje 5 meseci pre početka školske godine.

Rangiranje kandidata se sprovodi na osnovu opšteg uspeha ostvarenog tokom srednjoškolskog obrazovanja i rezultata prijemnog ispita. Kandidat sa položenom opštom maturom može se upisati i bez polaganja prijemnog ispita, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove. Kandidat koji nastavlja studije, ili vrši prelaz sa druge ustanove, može se upisati u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

Strani državljani se mogu upisati na studijske programe pod istim uslovima kao i domaći državljani. Pritom, strani državljanin uz ostalu dokumentaciju, podnosi i nostrifikovanu diplomu o okončanju četvorogodišnje srednje škole, dokaz o zdravstvenom osiguranju za školsku godinu koju upisuje i uverenje ovlašćene komisije o vladanju srpskim jezikom.

ESPB I TRAJANJE STUDIJA

Svaki predmet u okviru studijskog programa nosi odgovarajući broj ESPB (Evropski sistem prenosa bodova) bodova, čijim se zbirom označava ukupan obim studija. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom angažovanju studenta u toku jedne školske godine. Pod angažovanjem studenta podrazumevaju se aktivnosti u vezi sa nastavom (predavanja, vežbe, praktična nastava, seminari...), samostalnim učenjem, kolokvijumima, ispitom, izradom završnog rada, dobrovoljnim radom u lokalnoj zajednici (koji organizuje visokoškolska ustanova) i dr. Osnovne akademske studije imaju od 180 od 240 ESPB bodova. Diplomske akademske studije imaju u zavisnosti od obima osnovnih studija 60 ESPB ili 120 ESPB bodova (potrebno je ostvariti najmanje 300 bodova na osnovnim i diplomskim studijama zajedno). Doktorske studije imaju najmanje 180 ESPB bodova, ukoliko je tokom prethodnog obrazovanja ostvareno najmanje 300 bodova. Izuzetak su programi iz medicinskih nauka, kod kojih se mogu integrisati osnovne i diplomske studije tako da ukupan obim ne prelazi 360 ESPB bodova.

STATUS STUDENTA

Status studenta stiče se upisom na akreditovane studijske programe koje organizuje visokoškolska ustanova. Student može biti u statusu koji podrazumeva finansiranje studija iz budžeta Republike (budžetski) ili statusu studenta koji se sam finansira (samofinansirajući).Početkom školske godine, student se opredeljuje za određeni broj predmeta koji nosi najmanje 37 ESPB bodova (za samofinansirajuće studente), odnosno 60 ESPB bodova (za budžetske studente). Budžetski student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova ima pravo da nastavi studije u istom statusu. Budžetski student koji ostvari manje od 60 ESPB bodova, može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta.

Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studija, može u narednoj godini da pređe u budžetski status, ukoliko se rangira u okviru propisanog ukupnog broja studenta koji se finansiraju iz budžeta. Status studenta prestaje: ispisivanjem sa studija; završetkom studija; neupisivanjem školske godine; nezavršavanjem studija u dvostruko dužem roku nego što je predviđeno; isključenjem sa studija.

ISPITI I OCENJIVANJE

Ispit se polaže po okončanju nastave iz odnosnog predmeta. Polaganje može biti usmeno, pismeno i praktično.Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Isti ispit student može da polaže najviše 3 puta u toku jedne školske godine. Izuzetak je kada je studentu preostao samo jedan nepoloženi ispit iz programa upisane godine, i tada se taj ispit može položiti u naknadnom ispitnom roku, do početka naredne školske godine. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena. Predispitne obaveze učestvuju u ukupnom zbiru sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Uspeh studenta na ispitu se izražava ocenom od 5 (nije položio) do 10 (odličan), ili na neki drugi, nenumerički, način u skladu sa navedenim odnosom.

PRAVA I OBAVEZE STUDENATA

Student ima pravo na:

upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje;
blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije;
aktivno učestvovanje u donošenju odluka, skladno zakonu;
samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja;
povlastice koje proizilaze iz statusa studenta;
podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente;
obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, skladno zakonu;
različitost i zaštitu od diskriminacije;
to da bira i bude biran na izborima za Studentski parlament i druge organe visokoškolske ustanove.
Student je dužan da:

ispunjava nastavne i predispitne obaveze;
poštuje opšte akte ustanove;
poštuje prava drugih studenata i zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi;
učestvuje u donošenju odluka, skladno zakonu.
U slučaju narušavanja prava, student može podneti žalbu u skladu sa statutom visokoškolske ustanove. Student ima pravo da podnese prigovor na dobijenu ocenu u roku od 36 časova od dobijanja ocene, ukoliko smatra da ispit nije sproveden u skladu sa zakonom i statutom. Nakon 24 časa od podnošenja prigovora, nadležni organ donosi odluku. Ukoliko se prigovor usvoji student ponovo polaže ispit u roku od 3 dana.

MIROVANJE

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: teže bolesti; odlaska na stručnu praksu (u trajanju od najmanje 6 meseci); odsluženja i dosluženja vojnog roka; nege deteta do godine dana života; održavanja trudnoće i dr. u skladu sa opštim aktom. Student koji zbog bolesti ili stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje 3 meseca, bio sprečen da polaže ispit, može polagati ispit u prvom narednom roku, u skladu sa opštim aktom.

JAVNE ISPRAVE STUDENATA

Javne isprave su: studentska knjižica (indeks), diploma o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi. Diploma i dodatak diplomi se izdaju i na engleskom jeziku. Dodatak diplome sadrži detaljne podatke o uspešno okončanom studijskom programu, kao i opis sistema visokog obrazovanja.

STUDENTSKI PARLAMENT

Studentski parlament je organ visokoškolske ustanove (univerzitet) i visokoškolske jedinice (fakultet), čiji je cilj ostvarenje prava i zaštita interesa studenata. Pravo da bira i bude biran u Studentski parlament ima svaki upisani student. Izbori se održavaju tajnim i neposrednim glasanjem u aprilu mesecu, a mandat članova Parlamenta traje godinu dana. Studentski parlament bira i razrešava predstavnike studenata u organima visokoškolske ustanove, kao i u drugim organima gde su zastupljeni predstavnici studenata. Način izbora i broj članova Parlamenta uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove. Dodatno uređivanje oblasti studentskog organizovanja i predstavljanja očekuje se sa usvajanjem posebnog Zakona o studentskom organizovanju.

Da li znate?
Studenti koij su se upisali 2005/06. godine, studiraće po pravilima po kojima su i započeli studije (ZoU iz 2002. godine). Studenti osnovnih studija imaju pravo da završe studije po ovim uslovima najduze za dve godine po isteku redovnog trajanja studija. Npr., u slučaju četvorogodišnjeg redovnog trajanja, studije se po ovom sistemu moraju završiti za šest godina, nakon čega se vrši prelazak na nov studijski program.

PRAVILA STUDIJA PO ZAKONU O UNIVERZITETU (2002.)

Student koji se finansira iz budžeta može u toku studija obnoviti dve različite godine. Ako student u obnovljenoj godini studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu studija, nastavlja školovanje u statusu studenta koji plaća školarinu. Student koji plaća školarinu i ispuni uslove za upis u narednu godinu studija u roku od jedne školske godine, stiče pravo da nastavi školovanje u okviru broja studenata koji se finansiraju iz budžeta.

Student može upisati narednu godinu studija sa:

dva nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo najviše sedam predmeta;
tri nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo osam, devet ili deset predmeta;
četiri nepoložena ispita, ukoliko je u prethodnoj godini studija bilo najmanje jedanaest predmeta;
Student može upisati završnu godinu studija ako položi ispite iz najmanje polovine (ili odgovarajućeg broja) nastavnih predmeta iz prethodne godine studije.

Student ima pravo da završi studije po započetom nastavnom planu i programu. Student koji posle obnovljene godine studija ne ispuni uslov za upis u narednu godinu nastavlja studije po novom nastavnom planu i programu.

Pri utvrđivanju ocene na ispitu uzima se u obzir i rezultat studenta postignut na vežbama, kolokvijumima, seminarima ili drugim oblicima nastave. Uspeh studenata na ispitu izražava se ocenom od 5 (pet) do 10 (deset). Ocena se up-isuje u indeks i zapisnik, osim ocene 5 (pet), koja se ne upisuje u indeks.

Ispitni rokovi jesu: junski, septembarski i januarski, kao i dva ispitna roka koja fakultet, odnosno univerzitet utvrđuje u skladu sa vremenom ostvarivanja programa nastave. Fakultet može predvideti i dodatne ispitne rokove. Student koji u prve dve godine osnovnih studija postigne prosečnu ocenu najmanje 8,5 (osam ipo) ima pravo da završi studije u roku kraćem od predviđenog.
Izvor: http://www.vodickrozbu.com/univerzitet/pravila_studiranja.htm

Beogradski univerzitet(nastavak teksta, a na slici je zgrada rektorata)

Univerzitet u Beogradu je najveća i najznačajnija akademska ustanova u našoj zemlji i središte obrazovnog, naučnog i društvenog života. Ove godine obeležava se stogodišnjica od transformacije Velike škole u Univerzitet u Beogradu, odnosno od donošenja prvog Zakona o Unverzitetu. Koreni Univerziteta vraćaju nas kroz vreme do 1808. godine kada je, u ustaničkoj Srbiji, Dositej Obradović osnovao Veliku školu, čiji je jedan od prvih učenika bio i Vuk Stefanović Karadžić. Nakon gušenja Prvog srpskog ustanka, 1813. godine, dolazi i do gašenja Velike škole. Ipak, 1838. godine u Kragujevcu se formira Licej, koji će se 1841. preseliti u Beograd, u zgradu Konaka Kneginje Ljubice. 1863. godine Licej prerasta u Veliku školu i useljava se u novu zgradu koju je poklonio Dunavski kapetan - Miša Anastasijević. Dotadašnja odeljenja, Filozofsko (1838.), Pravno (1841.) i Prirodno-tehničko (1853.) prerasla su u prve fakultete.

Pre tačno 100 godina, Velika škola postaje Univerzitet u Beogradu sa 34 profesora i 788 studenata. Petnaest godina kasnije u sastav Univerziteta ulaze Bogoslovski, Poljoprivredni i Medicinski fakultet.

Tokom I i II svetskog rata, Univerzitet nije radio, a međuratni period smatra se zlatnim godinama Beogradskog univerziteta, kada je zahvaljujući mnogobrojnim donacijama, BU sa 500 nastavnika i 10.000 studenata, bio među najbogatijima u Evropi. O značaju Univerziteta u Beogradu po našu nacionalnu baštinu govori i to da su počeci svih univerziteta u Srbiji i Crnoj Gori, ali i šire, usko povezani sa resursima Beogradskog Univerziteta.

Tokom čitave svoje istorije, Univerzitet je promovisao ideje demokratskog društva, građanskih prava i sloboda, nacionalne tradicije i evropske orijentacije. O tome najbolje govore velike studentske demonstracije iz 1968. godine, ali i 1991/92. zatim 1996/97. i konačno 2000. godine. Danas se u sastavu Univerziteta u Beogradu nalazi 31 fakultet, koji su razvrstani u 5 grupacija (Tehničke nauke; Društvene nauke; Medicinske nauke; Prirodne nauke i matematika i Biotehničke nauke), kao i 5 naučnih instituta. Pored njih, deo Univerziteta je i Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković“ sa fondom od oko 1.5 milona publikacija, kao i Računski centar (RCUB). Broj studenata koji su stekli diplomu Univerziteta u Beogradu iznosi preko 320.000, broj magistara nauka je 21.700, a do danas je zvanje doktora nauka dobilo blizu 12.100 kandidata. Trenutno, na Univerzitetu znanje stiče 72.000 studenata osnovnih studija, koje podučava nastavni kadar od 2.500 profesora i docenata i isto toliko asistenata i saradnika u nastavi.

Godišnje se na Univerzitet upiše oko 16.500 novih studenata, od kojih se polovini studije finansiraju iz budžeta Republike. Na Univerzitet se mogu upisati kandidati koji su završili četvorogodišnje školovanje, a koji se rangiraju na osnovu srednjoškolskog uspeha i rezultata prijemnog ispita.Od nekadašnjih 75 zadužbina i 11 fondova, svega 11 zadužbina i 2 fonda su obnovili svoj rad. Poslednjih godina, zahvaljujući dobrotvorima, formirana su četiri nova fonda. Iz sredstava koja se ostvaruju zahvaljući njima, stipendiraju se i nagrađuju najbolji studenti Univerziteta. Pitanje povraćaja nacionalizovane imovine je jedno od ključnih za buduće funkcionisanje Univerziteta u Beogradu i poboljšanje njegovog materijalno-finansijskog položaja. Nakon 2000. godine, sve veći broj stranih državljana se upisuje na Univerzitet, mada je njihovo prisustvo još uvek daleko manje nego što je to bilo tokom 80-tih godina. Poslednjih godina diplomu Univerziteta prosečno dobije blizu 10.000 studenata godišnje.

Na Univerzitetu u Beogradu studije se organizuju kao osnovne i poslediplomske, koje mogu biti specijalističke, magistarske i doktorske. U zavisnosti od fakulteta, osnovne studije traju od tri do šest godina (od šest do dvanaest semestara). Generalno, društveno-humanističke nauke traju 8 semestara, prirodne 8 ili 9, tehničke od 8 do 10 i medicinske od 10 do 12. Specijalističke i magistarske studije traju od jedne do dve godine, a doktorske tri godine.Univerzitetom upravljaju Savet Univerziteta i rektor. Savet Univerziteta čine predstavnici fakulteta i instituta (50%), osnivača – Republike Srbije (25%) i studenata (25%). Savet Univerziteta ima ukupno 98 članova. Predsednik Saveta je prof. dr Vladimir Kostić.Rektoru, kao poslovodnom organu, pomažu u radu tri prorektora, kao i generalni sekretar i stručne službe. Rektorski kolegijum čine: prof. dr Dejan Popović - rektor; Aleksandar Lipkovski - prorektror za nastavu; prof. dr Ljubiša Topisirović, prorektor za naučno-istraživački rad i međunarodnu saradnju; prof. dr Aleksandar Cvetanović, prorektor za finansije i Nenad Đorđević, student-prorektor. Veće Univerziteta predstavlja stručni organ koji se bavi pitanjima nastave i nauke. Njega čine po dva redovna profesora sa svakog fakulteta (od kojih je jedan dekan), direktori instituta i članovi rektorskog kolegijuma. Sednicama Veća predsedava rektor. Postoji i 17 stručnih veća koji su formirani po naučnim oblastima.

Najveći izazov koji danas stoji pred Univerzitetom u Beogradu je adekvatno sprovođenje procesa reforme i implementiranje novog Zakona o visokom obrazovanju. Ponovno uključivanje u porodicu evropskih univerziteta znači i prilagođavanje sistema visokog obrazovanja standardima Bolonjskog procesa. Zadatak je da najkasnije do 2010. godine Srbija postane deo Evropske zone visokog obrazovanja, što podrazumeva međusobnu usaglašenost i prepoznatljivost studijskih programa, odnosno akademskih zvanja, kao i mobilnost studenata, nastavnika i radne snage zasnovanu na tome.

Da li znate?

Sedište Univerziteta, Rektorat, se od 1863. godine nalazi u jednom od najlepših beogradskih zdanja koje je Miša Anastasijević pok-lonio “svome otečestvu“, na adresi Studentski Trg 1, telefoni: 635-579 i 635-153, Internet adresa: www.bg.ac.yu

OŽIVLJAVANJE EVROPSKIH UNIVERZITETA

Prvi svetski univerzitet bila je Platonova Akademija u Atini, uvaženih starih univerziteta ima širom Evrope, od Koimbre do Kembridža i Kopenhagena, a osnivač modernog univerziteta, koji objedinjuje istraživanje i obrazovanje, bio je Vilhelm fon Humbolt u Berlinu. Ipak, danas univerziteti u Sjedinjenim Državama s lakoćom nadmašuju svoje evropske konkurente.
Manje od dva odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP) Evropske unije izdvaja se za istraživanje, dok se u SAD za te namene koristi 2,5 odsto, a u Japanu tri odsto BNP. Francuska za pojedinačnog studenta izdvaja nešto više od 9.000 dolara, Nemačka 11.000, a Britanija gotovo 12.000 dolara. Pojedine države Unije, kao što je Danska, daju više, ali i dalje zaostaju za SAD koje izdvajaju više od 25.000 dolara po studentu.
Merenje kvaliteta obrazovanja je složeno, mada dodatak Tajmsa za visoko obrazovanje to nastoji da utvrdi svake godine. Samo tri evropska univerziteta - Oksford, Kembridž i Imperijalni koledž u Londonu - uspeli su da se probiju među prvih deset na poslednjoj listi; svi ostali bili su američki. Samo 10 univerziteta iz čitave EU uspeli su da se dosad plasiraju među prvih 50. Hajdelberg, vodeći univerzitet u Nemačkoj, zauzeo je 58. mesto.
Rezultat toga je da je, okvirno, 400.000 naučnika iz Evrope trenutno u SAD, i da je gotovo 60 odsto evropskih građana koji su stekli doktorate u SAD od 1998. do 2001. godine odlučilo da tamo ostane. U SAD je duplo više evropskih studenata nego američkih u Evropi.
Evropski "obrazovni jaz" ne zaustavlja se na Atlantiku. Kao što je to bio slučaj u Evropi, industrijska revolucija u Kini i Indiji takođe stvara novu ambicioznu srednju klasu koja je voljna da svoju decu šalje na univerzitete.
Evropa je načinila neke skromne korake da povrati svoju konkurentnost u obrazovanju. Na samitu marta 2000. u Lisabonu, lideri EU odredili su cilj da Evropa do 2010. postane najkonkurentnija i najdinamičnija ekonomija zasnovana na znanju, a dve godine kasnije složili su se da u istom roku investicije u istraživanje i razvoj moraju dostići tri odsto BNP.
Tako ambiciozni ciljevi, iako nerealni, mogu imati dobar učinak, i naterati neke države EU da povećaju svoja izdvajanja, dok je sama EU već pokrenula niz obećavajućih planova. Sedmi okvirni program - vredan nekih 50 milijardi evra, što predstavlja povećanje za 40 odsto u odnosu na prethodni - možda je najznačajniji izvor finansiranja za istraživanje i razvoj u EU.
Međutim, EU i vlade država članica moraju učiniti više. Ukupna izdvajanja još uvek su sitna u poređenju sa sredstvima koja su za istraživanje i razvoj namenjena u budžetu SAD, koja su za fiskalnu 2007. dostigla 137 milijardi dolara. Evropski lideri zbog toga suštinski moraju uvećati sredstva za istraživanje prilikom naredne revizije budžeta ove i naredne godine. Iako će glavni finansijski teret biti na državama, sa nivoa EU mogao bi da stigne važan doprinos.
Iznad svega, bez obzira na to što je Evropska komisija nesumnjivo dužna da spreči korupciju i prevare, svaki zahtev za sredstva iz budžeta EU nailazi na preterano tešku proceduru. Eliminisanjem birokratske crvene trake, a Komisija se obavezala da će to učiniti, biće data suštinska podrška istraživačima.
Konačno, Evropa mora dati veći značaj osnovnim istraživanjima. Naravno, naši naučnici moraju odgovoriti na tekuće društvene probleme. Ali ako se osnovna istraživanja zanemaruju, pokušaji da se kroz primenjena istraživanja brzo proizvedu inovacije biće uzaludni. Osnovna istraživanja su prvi organizam u "lancu ishrane" naučnih napora. Evropski istraživački savet, koji treba da odobrava sredstva za istraživanje na osnovu ocene uglednih naučnika, biće važan korak napred, i EU bi trebalo da poveća svoje fondove.
Bivši urednik Fajnenšel tajmsa Ričard Lambert je s Nikom Batlerom u komentaru "Budućnost evropskih univerziteta: renesansa ili propast", koji je objavio londonski Centar za evropske reforme, naveo da su vlade EU zaglavljene u začaranom krugu: "Univerziteti ne mogu dobiti više novca ukoliko se ne reformišu, a ne mogu se reformisati bez više novca."
Danska vlada uspela je da se oslobodi začaranog kruga, tako što je reforme sprovela pre no što se obavezala na uvećanje budžeta. Danski univerziteti su 2003. godine pretvoreni u samoupravne institucije kojima su rukovodile uprave u kojima su dominirali spoljni predstavnici. Vlada je prošle godine ujedinila 12 univerziteta u osam, s namerom da dostigne suštinsku ekonomiju obima, dok je parlament odobrio gotovo 50 odsto veću vladinu potrošnju za istraživanje do 2010. godine.
Slučaj Danske naglašava centralnu ulogu vladinih reformi ukoliko Evropa želi da ispuni ciljeve iz Lisabona. Univerzitet u Kopenhagenu spaja se s Kraljevskim veterinarskim i poljoprivrednim univerzitetom i Danskim univerzitetom farmaceutskih nauka, i postaće najveći univerzitet u Skandinaviji.
Sada nam je namera da postanemo najznačajniji centar za istraživanje zdravlja i života u Evropi, zahvaljujući ujedinjenom znanju oličenom u 5.000 istraživača, odličnoj medicinskoj školi, 11 univerzitetskih bolnica i napretku ka biotehnološkom biznisu u zaštiti životne sredine, u koji su već uključeni tržišni lideri u proizvodnji lekova za dijabetes i u neurološkoj nauci.
Da nismo započeli reformu administracije, to bi verovatno bilo nemoguće. Iskustvo nas je dosad učilo da menadžeri univerziteta ne treba da na rastuću studentsku populaciju odgovaraju povećanjem obima svog posla. Naprotiv, boreći se protiv globalne konkurencije, oni treba da se usredsrede na očuvanje kvaliteta i dostizanje nadmoći u istraživanju i obrazovanju.
Izvor: Danas

ZANIMLJIVOSTI

-Zloglasni doktor antropoloških i medicinskih nauka Jozef Mengele je svoja istraživanja vršio na čuvenom švedskom Upsala univerzitetu za vreme samog II sv. rata i to od 1941-1945 iako je Švedska bila neutralna zemlja za vreme rata. 250.000 Švedjana je učestvovalo u isključivo elitnim SS jedinicama i poslednji branioci Berlina su upravo švedjani iako su znali da je Hitler mrtav.
-Američki univerzitet Harvard imao je tridesetih godina veliku ulogu u stvaranju pozitivne slike u Americi o nacističkom režimu Trećeg rajha, tvrdi istoričar Stefen H. Norvud, profesor istorije na Univerzitetu Oklahoma, koji piše knjigu o kolegijalnim vezama američkih univerziteta i nemačke Nacističke partije i režima Adolfa Hitlera.
Harvard je bio veoma indiferentan prema stradanju nemačkih Jevreja - rekao je Norvud na konferenciji o holokaustu, održanoj na Univerzitetu u Bostonu, na kojoj je on bio glavni uvodničar, javile su agencije.
Prema Norvudovim tvrdnjama, ondašnja administracija Harvarda je kao prijatelje dočekivala najbliže saradnike nacističkog vođe Adolfa Hitlera, organizovala tople prijeme za nemačke mornaričke oficire i slala delegacije da učestvuju u proslavama u nacističkoj Nemačkoj, čak i nakon što su iz tamošnjih univerzitetskih struktura već bili proterani svi Jevreji.
Norvud je posebno kritički ukazao na to da je bivši predsednik Harvarda Džejms Brajant Konant svesno izbegao brojne prilike u periodu 1933-1937. da se izjasni protiv rasta nacizma i progona Jevreja.
Kolegijalne veze Harvarda i nacista su "sramotna epizoda", jer su "tople i prijateljske veze za nacističkim univerzitetima i zvaničnicima" uticale na to da se u Americi "stvarao prestižan ugled nacističkog režima", naglašeno je u izveštaju o istraživanju koje je Norvud uradio pod patronatom Instituta David Vajman za studije o holokaustu.
Prema tim istraživanjima, ondašnji stav Harvarda prema nacističkom režimu u usponu uticao je i na druge američke univerzitete. Prestižni Vilijams koledž, na primer, imao je akademsku razmenu sa nacističkim univerzitetima u Nemačkoj 1936. godine, uoči samog Hitlerovog osvajačkog pohoda na Evropu.
Izvor: Danas


 

SVETLOST I ISTINA -TESLA

B. A. Behrend, poznati američki naučnik, prigodnom prilikom je parafrazirajući stihove posvećene Isaku Njutnu rekao:

‘’Priroda i njeni zakoni, sve beše mrkli mrak;

Reče Bog, neka bude Tesla, i bi svetlosti zrak.’’

Nepoznata je činjenica da je Nikola Tesla 1894. godine dobio diplomu počasnog magistra Univerziteta Jejl (Yale) iz Konektikata u Sjedinjenim američkim državama. Na Teslinoj diplomi, na logu univerziteta vidi se zapis na hebrejskom jeziku Urim veTumim, uokviren latinskim Lux et Veritas. Intrigirajuće! Kada je i kako ovaj zapis dospeo na logo ovog prestižnog američkog i svetskog univerziteta i kakva je njegova veza sa Nikolom Teslom?

Univerzitet Jejl je osnovan daleke 1701. godine, kao koledž Abrahama Kilingvorta. Posle velikodušnog poklona Elijahu Jejla, 1716. godine postaje Koledž Jejl. Nešto više od sto godina pre nego što je koledž prerastao u univerzitet, njegov peti predsednik, sveštenik Ezra Stajls, upoznao je mladog rabina iz Hebrona Haima Isaka Kerigejla.

Rabin Kerigejl je odgovarao arhetipu čudesnog Jevrejina koji je preovladavao u Novoj engleskoj XVIII veka. Rođen u Hebronu 1733. godine, postao je rabin u sedamnaestoj godini. U devetnaestoj je počeo da putuje po svetu, najverovatnije da bi skupljao fondove za religiozne Jevreje u Hebronu. Jedna od njegovih brojnih destinacija bio je Njuport u SAD. Na Purim 1773. godine u sinagogi u Njuportu, vodio je službu kojoj je prisustvovao sveštenik Stajls. Rabin je ostavio izuzetan utisak na sveštenika, jer je ubrzo dobio poziv za posetu koji je označio početak kratkog, ali intenzivnog prijateljstva.

S obzirom da je bio obrazovan čovek, što je bila karakteristika anglo-američkih sveštenika kolonijalnog perioda, bio je ubeđen da je za razumevanje hrišćanstva neophodno bilo čitati Hebrejsku Bibliju na jeziku na kome je napisana. Pored brojnih tema o kojima su razgovarali, rabin je sveštenika intenzivno podučavao hebrejskom jeziku. Ubrzo su usledili prvi prevodi delova Hebrejske Biblije na engleski jezik. Na žalost, rabin je preminuo 1777. godine na Barbadosu, gde je bio duhovni vođa zajednice Kaal Kodeš Midhi Israel.

Kada je Ezra Stajls bio izabran za predsednika Koledža Jejl, 1781., u svom svečanom govoru obratio se prisutnima na hebrejskom, aramejskom i arapskom jeziku. Posle neuspelih pokušaja da hebrejski uvede kao obavezan predmet, postao je prvi profesor semitskih jezika kao izbornog predmeta.

Da bi sačuvao uspomenu na svog prijatelja Ezra Stajls je, pored naručenog portreta rabina Kerigejla, na najlepši način obeležio ranu posvećenost univerziteta jevrejskim studijama. Na pečatu i logu univerziteta, na centralnom mestu upisao je reči Urim veTumim. Uokviren latinskim Lux et Veritas, hebrejski zapis je dobio isti smisao: Svetlost i Istina.

Šta zapravo znači Urim veTumum i kako je Ezra Stajls povezao ove reči sa misijom koje naučnici, nauka i univerziteti kao centri svetovnog znanja imaju?

Rabi Kaplan u Priručniku jevrejske misli, kaže da je visok stepen Božanskog nadahnuća bio prisutan prilikom obraćanja za savet Urimu i Tumimu, predmetu koji se nalazio na naprsniku prvosveštenika (Izlazak, 28:30). Reč je o Hošen Mišpat, predmetu u obliku kvadrata, savijenom da predstavlja džep u koji je Moše stavio Urim veTumim, pergament sa upisanim Božijim imenom od 72 slova. Dvanaest plemena Izraela bilo je predstavljeno sa dvanaest dragih kamenja na prednjoj strani Hošena. Urim se prevodi kao svetlost, dok se Tumim obično prevodi kao savršenstvo ili uparivanje, kaže dalje rabi Kaplan, jer je poruka isijavala iz Hošena, a prvosveštenik je kombinujući slova verbalizovao odgovor.

Očigledno je da je inteligentni Ezra Stajls posedovao dublje razumevanje hebrejskog jezika i judaizma, jer je shvatio analogiju između odnosa sveštenika i Boga s jedne strane i naučnika i prirode, s druge. Da bi odgovorio na značajna pitanja sveštenik mora, osim poznavanja i razumevanja predanja, da dobije izvestan stepen Božanskog nadahnuća. Slično, naučnik pored svoje genijalnosti i ogromnog rada mora da ima ono ''još nešto'' što ga dovodi do otkrića. To ''još nešto'' u Jevreja Urim veTumim, u antičkih Grka i Latina Eureka, trenutak je prosvetljenja u kome se dolazi do istine.

Takav trenutak je doživeo Nikola Tesla posmatrajući zalazak Sunca i recitujući Getea. Shvatio je prirodni princip čije je tehničko rešenje osvetlilo svet. Odatle Berendove reči povezuju Teslu i svetlost, a hebrejski zapis na grbu univerziteta Teslu i sa istinom. Traganje za svetlošću i istinom, staro koliko i svet, prevazilazi nacionalno, konfesionalno i istorijsko vraćajući nas na univerzalnu biblijsku priču o stvaranju koja se priča svaki dan iz početka, u svakom individualnom činu