Prvih 200 u svetu

1 Harvard University United States
2 University of Cambridge United Kingdom
3 University of Oxford United Kingdom
4= Massachusetts Institute of Technology United States
4= Yale University United States
6 Stanford University United States
7 California Institute of Technology United States
8 University of California, Berkeley United States
9 Imperial College London United Kingdom
10 Princeton University United States
11 University of Chicago United States
12 Columbia University United States
13 Duke University United States
14 Peking University China
15 Cornell University United States
16 Australian National University Australia
17 London School of Economics and Political... United Kingdom
18 Ecole Normale Supérieure France
19= National University of Singapore Singapore
19= University of Tokyo Japan
21 McGill University Canada
22 University of Melbourne Australia
23 Johns Hopkins University United States
24 ETH Zurich Switzerland
25 University College London (UCL) United Kingdom
26 University of Pennsylvania United States
27 University of Toronto Canada
28 Tsing Hua University China
29= Kyoto University Japan
29= University of Michigan United States
31 University of California, Los Angeles United States
32 University of Texas at Austin United States
33= University of Edinburgh United Kingdom
33= University of Hong Kong Hong Kong
35= University of Sydney Australia
35= Carnegie Mellon University United States
37 École Polytechnique France
38 Monash University Australia
39 University of Geneva Switzerland
40 University of Manchester United Kingdom
41 University of New South Wales Australia
42 Northwestern University United States
43 New York University United States
44 University of California, San Diego United States
45 University of Queensland Australia
46= King's College London United Kingdom
46= University of Auckland New Zealand
48= University of Rochester United States
48= Washington University in St. Louis United States
50= Chinese University of Hong Kong Hong Kong
50= University of British Colombia Canada
52 Sciences Po Paris France
53 Vanderbilt University United States
54= Brown University United States
54= University of Copenhagen Denmark
56 Emory University United States
57 Indian Institute of Technology India
58= Hong Kong University of Science & Techno... Hong Kong
58= Ruprecht-Karls-Universität Heidelberg Germany
60 Case Western Reserve University United States
61= Nanyang Technological University Singapore
61= Dartmouth College United States
63 Seoul National University South Korea
64= University of Bristol United Kingdom
64= Ecole Polytechnique Fédérale de Lausanne... Switzerland
66 Boston University United States
67 Eindhoven University of Technology Netherlands
68 Indian Institute of Management India
69 University of Amsterdam Netherlands
70= School of Oriental and African Studies United Kingdom
70= Osaka University Japan
72 Ecole Normale Supérieure Lyon France
73 University of Warwick United Kingdom
74 Universidad Nacional Autónoma de México Mexico
75 University of Basel Switzerland
76 Catholic University of Louvain Belgium
77 University of Illinois United States
78 University of Dublin, Trinity College Ireland
79= University of Otago New Zealand
79= University of Wisconsin United States
81 University of Glasgow United Kingdom
82= Macquarie University Australia
82= Technische Universität München Germany
84 University of Washington United States
85 University of Nottingham United Kingdom
86 Delft University of Technology Netherlands
87 University of Vienna Austria
88 University of Pittsburgh United States
89 University of Lausanne Switzerland
90= University of Birmingham United Kingdom
90= Leiden University Netherlands
92 Erasmus University Rotterdam Netherlands
93= Lomonosov Moscow State University Russia
93= Université Pierre-et-Marie-Curie France
95 Utrecht University Netherlands
96 Catholic University of Leuven Belgium
97 Wageningen University Netherlands
98 Ludwig-Maximilians-Universität München Germany
99= Queen Mary, University of London United Kingdom
99= Pennsylvania State University United States
101 University of Southern California United States
102= Georgetown University United States
102= University of Sheffield United Kingdom
102= Rice University United States
105= Humboldt-Universität zu Berlin Germany
105= University of Adelaide Australia
105= University of Sussex United Kingdom
108 National Taiwan University Taiwan
109= University of St Andrews United Kingdom
109= University of Zurich Switzerland
111= Wake Forest University United States
111= University of Maryland United States
111= University of Western Australia Australia
111= Uppsala University Sweden
115 University of Twente Netherlands
116= Fudan University China
116= University of Helsinki Finland
118 Tokyo Institute of Technology Japan
119 Hebrew University of Jerusalem Israel
120 Keio University Japan
121 University of Leeds United Kingdom
122 Lund University Sweden
123 University of North Carolina United States
124= University of Massachusetts, Amherst United States
124= University of York United Kingdom
126 University of Aarhus Denmark
127 Purdue University United States
128= Kyushu University Japan
128= Nagoya University Japan
130= University of Virginia United States
130= Tufts University United States
132 Durham University United Kingdom
133= University of Alberta Canada
133= Vrije University Brussels Belgium
133= University of Newcastle upon Tyne United Kingdom
133= Hokkaido University Japan
137 Radboud Universiteit Nijmegen Netherlands
138 Vienna University of Technology Austria
139 University of Liverpool United Kingdom
140 Cranfield University United Kingdom
141= University of California, Santa Barbara United States
141= University of Ghent Belgium
141= Cardiff University United Kingdom
141= University of Southampton United Kingdom
145 Georgia Institute of Technology United States
146 RMIT University Australia
147= Tel Aviv University Israel
147= Chalmers University of Technology Sweden
149 Freie Universität Berlin Germany
150= Texas A&M University United States
150= Korea University South Korea
152 University of Notre Dame United States
153 University of Bath United Kingdom
154 City University of Hong Kong Hong Kong
155 McMaster University Canada
156= Universität Göttingen Germany
156= Curtin University of Technology Australia
158= Waseda University Japan
158= Universität Ulm Germany
158= Technion - Israel Institute of Technolog... Israel
161= Chulalongkorn University Thailand
161= Université Louis Pasteur - Strasbourg I France
163 Michigan State University United States
164 Saint-Petersburg State University Russia
165= Université libre de Bruxelles Belgium
165= University of Science and Technology of ... China
165= State University of New York at Stony Br... United States
168= Tohoku University Japan
168= George Washington University United States
170= Universität Tübingen Germany
170= University of California, Davis United States
172= University of Maastricht Netherlands
172= Yeshiva University United States
172= Rheinisch-Westfälische Technische Hochsc... Germany
172= Royal Institute of Technology Sweden
176 Queen's University Canada
177 University of Oslo Norway
178 University of Bern Switzerland
179 Shanghai Jiao Tong University China
180 nanjing University China
181= Kobe University Japan
181= University of Montreal Canada
183= Vrije Universiteit Amsterdam Netherlands
183= Jawaharlal Nehru University India
185 Universiti Kebangsaan Malaysia Malaysia
186 University of Innsbruck Austria
187= University of Minnesota United States
187= Universität Frankfurt am Main Germany
187= Brandeis University United States
190= University of Barcelona Spain
190= University of Reading United Kingdom
192= University of Malaya Malaysia
192= Queensland University of Technology Australia
194 Technical University of Denmark Denmark
195 University of Aberdeen United Kingdom
196 University of Wollongong Australia
197 Università degli Studi di Roma - La Sapi... Italy
198= University of California, Irvine United States
198= Korea Advanced Institute of Science & Te... South Korea
200 Universite Paris-Sorbonne (Paris IV) France

Pravni fakultet

O Fakultetu

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao deo jednog od najstarijih univerziteta na Balkanu, sa temeljima u prvoj polovini 19. veka, bio je uvek vodeća srpska i jugoslovenska obrazovna i naučna institucija u oblasti prava. Okupljao je vrhunske naučnike i vrsne predavače koji su obrazovali oko 50.000 diplomiranih pravnika i preko 2.000 magistara i doktora nauka. Studije ovog Fakulteta predstavljale su rasadnik najprestižnijih stručnjaka, naučnika i nastavnika za celu bivšu Jugoslaviju.


Fakultet je smešten u centru Beograda, prestonici Republike Srbije.

Zgrada Fakulteta izgradjena 1940.godine dogradjena je krajem veka, tako da Pravni fakultet danas raspolaže prostorom od blizu 12.000 m2. Fakultet ima osam amfiteatara (od kojih najveći, čuvena "petica", može da primi preko 1.000 slušalaca), desetak učionica i seminarskih soba, sudnicu za praktičnu nastavu, svečanu Salu za sednice, modernu Konferencijsku salu, jednu od najvećih pravnih Biblioteka u regionu sa 139.962 primerka monografskih publikacija, i 350.000 svezaka serijskih publikacija, šezdesetak kabineta za nastavnike i saradnike koji su povezani u lokalnu kompjutersku mrežu i na Internet, kompjuterski centar, studentsku kompjutersku laboratoriju, prostran studentski klub, nastavnički klub itd.


Pravni fakultet u Beogradu okuplja u svom nastavničkom kolegijumu istaknute stručnjake za različite pravne discipline, kao i za niz drugih društvenih nauka (ekonomija, sociologija, filozofija, političke nauke, pravna istorija, itd.). Medju njima, i danas kao i ranije, ima članova Akademije nauka, medjunarodnih stručnih organizacija, uglednih imena u domaćoj i medjunarodnoj naučnoj javnosti.
Takođe, kao gosti u nastavi na Pravnom fakultetu časove i kurseve drže domaći i strani stručnjaci i profesori stranih univerziteta.


Po broju studenata Pravni fakultet u Beogradu je jedan od najvećih u regionu. Od školske 1997/98. godine odvijaju se i Visoke evropske studije (Pravo Evropske unije) u saradnji sa Evropskim univerzitetskim centrom u Nansiju (Francuska), a Diploma specijaliste za evropsko pravo koja se stiče po završetku ovih studija ekvivalentna je sa diplôme d'études supérieurs européenes (DESE) Evropskog univerzitetskog centra u Nansiju.


Pored nastavne delatnosti Fakultet ostvaruje naučno-istraživačke, nastavno-naučne i stručne aktivnosti u raznovrsnim oblicima (projekti, kursevi za inovaciju znanja, stručno usavršavanje i osposobljavanje kadrova, konsalting, naučne i stručne rasprave, akademska i stručna saradnja sa drugim institucijama i drugo), organizuje publikovanje rezultata, kao i drugih stručnih i naučnih radova svojih članova, fakultetskog časopisa Anali Pravnog fakulteta i drugih publikacija.


Delatnost i organizacija Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu regulisani su važećim zakonima i Statutom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (do 2006/07), a od šk. 2006/07 novim Statutom Pravnog fakulteta.

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ
Потребе за „отечественим“ чиновничким кадром с вишом спремом, неопходног државном апарату који се увећавао, пресудно је утицала да идеја о оснивању једне „велике школе“, дуго присутна у главама најумнијих људи српског народа, буде и остварена. Актом кнеза Милоша из јуна 1838. године наложено је било да се „досадашња гимназија на степен Лицеума узвиси“. Тиме је отпочео развојни процес високошколске наставе у Србији. Основни задатак нове школе био је да „веће число отечествене јуности воспитава и пристојно предуговљава за све струке земаљски(х) чиновника“. Образовање младих људи способних да се баве „научним“ и „књижевним“ пословима и оних спремних да по народу распростиру „светлост и просвету“ налазило се тих, првих дана, у другом плану.
У почетку је Лицеј имао физиономију Филозофског факултета. Прве године предавана је филозофија, општа историја, „чиста математика“, статистика, немачки језик, цртање, а почев од 1839. физика, практична геометрија и француски језик. По пресељењу из Крагујевца у Београд (1841), настава је проширена и на правне науке, које су изучаване тек након положене прве и друге године Лицеја. Филозофски одсек је тада, за известан број година, добио форму припремног степена за даље усавршавање на правном одељењу, а касније и на Јстествено-техничком (од 1835), што је утицало на његову стагнацију. Такво стање санкционисали су „Устројеније јавног училишног наставленија“, донето 1844. године, као и „Устројеније Књажевско-сербског Лицеја“, из 1853. године. На Лицеју је, током његовог постојања од 1838. до 1863. године, знања стицало 1205 ученика, од којих је дипломирало 238 (210 правника и 28 осталих). Предавања су држали истакнути професори, школовани на високом школама у Аустрији, Немачкој, Француској ( Јован Стерија Поповић, Јанко Шафарик, Јосиф Панчић, Ђура Даничић и други).
Током педесетих година 19. века створени су најосновнији услови да Лицеј добије форму велике школе а његово филозофско (опште) одељење прерасте у посебан факултет. То се и догодило по свргавању уставобранитељског режима. У оквиру опсежних школских реформи донет је 6. октобра 1863. године „Закон о устројству Велике школе или Академије“, којим је Лицеј „прерастао“ у Велику школу. Велика школа је имала три факултета: Филозофски, Технички и Правни. На Филозофском факултету студиј је трајао три године. Препознатљиву стручно- научну физиономију, сличну оној које су имале високе школе у Европи, настава на Филозофском факултету добила је тек десет година касније ( 1. јануар 1974), формирањем филолошко-историјског и природно-математичког одсека. У наредним деценијама настава на Филозофском факултету досегла је веома висок ниво.
Доношење Закона о Универзитету (12. март 1905), по коме је та институција је постала „највише самоуправно тело за вишу наставу и за обрађивање наука“, означило је квалитативно ново раздобље у развоју високошколске наставе у Србији. Подизање критеријума за избор професора и аутономност Универзитета (слобода универзитетске наставе) утицали су на брзи развој научне мисли. Тај процес био је видан и на Филозофском факултету, институцији која је била задужена да „обрађује“ науку и „спрема стручне раднике на њој“, као и да формира „наставнике за поједине њене гране“, што јој је давало не само наставни већ и научни карактер. У том тренутку, унутар 29 научних грана, на Филозофском факултету је предавано 68 предмета. Динамични развој зауздали су ратови (1912-1918), у којима су уз студенте (погинуло је преко 30% укупног броја студената) темељно страдале и факултетске зграде, библиотеке, лабораторије, семинари. Ангажовани знањем на важним политичким и пропагандним пословимам, значајан допринос одбрани земље дали су и истакнути професори Филозофског факултета Јован Цвијић, Недељко Кашанин, Александар Белић, Богдан Поповић, Никола Вулић и други.
У годинама између два светска рата Филозофски факултет се убрзано научно развијао. Увећан је број наставних група, семинара, научних завода, института, предмета, професора, студената. Његови истакнути професори били су уважени чланови међународне научне заједнице, што је утицало на углед који је факултет уживао у земљи и иностранству. Тај убрзани научни успон „пресекао“ је рат (1941-1945), у чијим је последњим данима запањена зграда „Филозофског факултата.
После четворогодишње паузе Филозофски факултет је још једном, октобра 1945, кренуо из почетка. Наставу су отежавали бројни чиниоци (недовољан број квалификованих професора, идеолошки надзор над науком и наставом, недостатак уџбеника и релевантне литературе, мали број учионица и лабораторија...). Страх и неповерење партије на власти према критичкој интелигенцији најдиректније је утицао на положај који је факултет имао у послератним деценијама. Током 1947. извршена је коначна подела Филозофског факултета на Филозофски и Природно-математички факултет. Развој науке и наставе иницирао је 1960. нову поделу на Филозофски и Филолошки факултет. Догађаји из 1968. породили су дугорочно неповерење и појачани притисак власти на Филозофски факултет, што је водило дугорочном разарању научних језгара на више одељења и катедара (одстрањивање дела професора из наставе и са факултета). Филозофски факултет се 1974. године уселио у своју нову зграду на Студенском тргу. Са протеком година, „стара школа“ је досегла некадашњи научни ниво и повратила углед.

ETF

Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.
Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења 1935. Машински одсек је постао Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера - машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвртог смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер - Физичка електроника.
Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер - Рачунарство и информатика - установљен је 1987. године.
Електротехнички факултет је смештен у Згради техничких факултета, заједно са Архитектонским и Грађевинским факултетом. ЕТФ користи део сутерена, цело приземље и део поткровља. Поред ове зграде, просторије ЕТФ-а се налазе у павиљонима између Зграде техничких факултета и зграде Машинског факултета. Такође, ЕТФ има своје просторије и у Заводу за физику, који се налази поред Зграде техничких факултета, као и на Рударско-геолошком факултету, где се налазе лабораторије катедри за Аутоматику и Микроелектронику и техничку физику.
Зграда техничких факултета је једна од најлепших грађевина у Београду. Подигнута је 1931. године, а изградња је почела 1926. Пројектовали су је наставници тадашњег Архитектонског одсека Техничког факултета арх. Никола Несторовић и арх. Бранко Таназевић.

Ekonomski fakultet

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu je obrazovna i naučna ustanova sa tradicijom dužom od 65 godina. Osnovana je kao Visoka škola za ekonomiju i trgovinu još daleke 1937. godine kao prvi visokoškolski obrazovni centar u oblasti ekonomije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Danas je Ekonomski fakultet najveća i najeminentnija naučno-obrazovna ustanova u zemlji na području ekonomskih nauka. Fakultet zapošljava oko 130 nastavnika i saradnika od čega 53 redovna profesora. Na Fakultetu je do sada diplomiralo oko 34000 studenata, oko 1800 je nastavilo poslediplomske studije i steklo naziv magistra nauka dok je oko 650 steklo titulu doktora nauka.

Nastavni plan redovnih studija na Fakultetu obuhvata devet usmerenja i to:
Ekonomska analiza i politika
Marketing
Računovodstvo, revizija i finansijski menadžment
Trgovinski menandžment i marketing
Finansije, bankarstvo i osiguranje
Turizam i hotelijerstvo
Statistika i informatika
Menadžment
Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina

Pored ovoga, na poslediplomskim studijama na Fakultetu postoji oko 20 kurseva u različitim oblastima ekonomije. Od 2001. na fakultetu radi i Poslediplomska poslovna škola MBA tipa, na kojoj predaju eminentni domaći i strani profesori.

Fakultet ima svoj naučno-istraživacki centar (NICEF) koji na brojnim projektima angažuje veliku većinu nastavnika i saradnika kao i jedan broj istaknutih eksperata izvan Fakulteta. Od osnivanja, u NICEF-u je urađeno preko 800 projekata za preduzeća i druge korisnike u oblastima restrukturisanja, procene vrednosti, privatizacije, investicija itd. kao i blizu 100 makroekonomskih projekata za vlade, pojedina ministarstva, fondove i dr.
NICEF je organizovan u više posebnih centara koji čine njegove sastavne delove:
- Centar za procenu vrednosti kapitala i privatizaciju
- Centar za preduzetništvo
- Centar za organizaciju i liderstvo
- Centar za hartije od vrednosti
- Centar za korporativne finansije
- Centar za izradu i ocenu investicionih programa
- Centar za marketing
- Centar za javne finansije
Posebnu celinu čini Centar za izdavačku delatnost koji je prerastao u najvećeg domaćeg izdavača ekonomske literature sa prosekom od oko 60 naslova godišnje. Ekonomski fakultet ima sopstvenu, vrlo bogatu biblioteku sa preko 120 000 naslova, pretežno u oblasti ekonomske literature od početka dvadesetog veka do danas.

Jedan od važnih angažmana Fakulteta je i organizovanje naučnih konferencija samostalno ili u saradnji sa Naučnim društvom ekonomista Jugoslavije (selektivnom naučnom organizacijom) kao i skupova i seminara sa preduzećima, bankama itd. Prilozi i referati sa ovih skupova i drugi naučni članci naših nastavnika i saradnika ali i autora izvan Fakulteta objavljuju se u časopisu 'Ekonomski anali', koji je kategorizovan u grupu časopisa od međunarodnog značaja.

Fakultet ima vrlo razvijenu saradnju sa većim brojem stranih univerziteta i instituta (SAD, Velika Britanija, Rusija, Francuska, Italija, Grčka itd.). Međunarodna saradnja Fakulteta se intezivira poslednjih godina i Fakultet ulazi u nove međunarodne projekte. Kao učesniku konzorcijuma sa još tri domaće i četiri evropske institucije Fakultetu je dodeljen, trenutno najveći u zemlji, međunarodni projekat "Policy and Legal Advice Centre" koji finansira Evropska agencija za obnovu (EAR), a neizostavno je potrebno pomenuti i projekat "Employment support programme" u saradnji sa Ministry of labour, employment and social affairs (MOLESA).

Mnogi nastavnici i saradnici Fakulteta angažovani su od strane domaćih instituta, fakulteta, konsultantskih firmi i dr. doprinoseći njihovom ugledu i jačanju njihove stručne osnove u poslovima koje obavljaju. Takođe, jedan broj naših nastavnika individualno je angažovan na pojedinim međunarodnim projektima sto potvrđuje njihov lični naučni ugled i akademski značaj čitavog Fakulteta.

Privatni ili državni, pitanje je sad?

Pošto je na ovom blogu postavljeno pitanje da li smatrate da je bolji privatni ili državni univerzitet, ili nije dobar nijedan (a ta opcija vam se najviše svidela) mi smatramo da smo dužni da kažemo naše viđenje tog problema.
Ovo je samo jedno od mnogih mišljenja o ovoj temi, pa ne znači da mora biti isto kao i vaše. Kao neko ko je iskusio i jedan i drugi možda sam i kompetentna da o tome govorim.
O razlici u veličini knjiga i broju vremena provedenom na fakultetu neću ni da govorim, to je očigledno svima. Ono što je pitanje jeste da li je sve to potrebno.Kada u paničnom strahu nabubate 1000 strana za tri nedelje (toliko je otprilike potrebno po mojoj proceni da se izađe na ispit i bude siguran u svoje znanje) da li posle još tri nedelje vama nešto ostane u glavi? Pod uslovom da ste položili to na šta ste izašli, a to nažalost, na državnom fakultetu najmanje zavisi od toga koliko znate. Najviše zavisi od toga koliko su studenata ove godine od njih 2000 odlučili da puste u sledeću. Oko 400, uglavnom, a to se zna pre oktobra. E sad, što onda uopšte primaju sve te ljude? Pa i njima je potreban novac, a oni koji plaćaju godinu daju manje para nego što bi davali da su na privatnom fakultetu.
To je po meni veliki problem, ta gomila ljudi bez početka i kraja. Ako ti možeš normalno da prisustvuješ predavanjima i vežbama i tu, kao što bi trebalo, veći deo posla savladaš, ni te ogromne knjige ne bi bile problem. Problem je kad sedite jedni drugima na glavama, ako uopšte uspete da sednete. Zbog toga jedan plus, sa moje strane, ide privatnim fakultetima. Makar te tretiraju kao ljude, daju ti lepo stolicu da sedneš. Uz male grupe i manje knjige i malo više slobodnog vremena (pošto ne boraviš na fakultetu od jutra do sutra) ne bi trebalo da bilo šta bude problem. I uz normalno, ljudsko ponašanje profesora i dekana koga na državnom fakultetu ni fizički ne vidiš, a o kojoj razmenjenoj reči sa njim neću ni da govorim.
Na privatnom fakultetu se po meni pojavljuje drugi problem tj. tu smo mi studenti u celoj priči nezgodni. Umesto da olakšice u odnosu na državni fakultet cenimo (jer nam omogućavaju da u dvadeset godina živimo onako kako treba da živi neko ko ima dvadeset godina, što znači da imamo vremena i volje da izađemo i družimo se međusobno) mi ih iskorišćavamo. Sami sebi kopamo jamu svojom neozbiljnošću, uglavnom. Kolege sa državnih fakulteta dižu i sebe i te fakultete do nebesa, po principu, ide Bog pa oni. Nemoguće je da su oni toliko dobri kao što je nemoguće da smo mi toliko loši.
I šta sad? Oni sa državnih fakulteta brinu kako će živi, zdravi i normalni da izađu sa njega, a ja razmišljam kako ću da se zaposlim negde kad završim privatni fakultet jer nas bije glas da nemamo pojma ni o čemu za šta smo sami krivi jer izgleda da veliki broj studenata, tih istih privatnih fakulteta, misli apsolutno isto.
Mada se sve svodi na isto, svako ima neki svoj problem, pa sad od toga koliko je pametan, snalažljiv i koliko ima sreće zavisi kako i kada će ga rešiti.
Autor: Iva Kovandzic

Да ли сте знали да...

 Нобелову награду нису добили, иако су за њу били номиновани: Ана Ахматова, Хорхе Амадо, Антонен Арто, Жорж Батај, Морис Бланшо, Хорхе Луис Борхес, Бертолт Брехт, Паул Челан, Рене Шар, Антон Чехов, Јозеф Конрад, Хулио Кортазар, Жак Дерида, Теодор Драјзер, Лион Фојтхвангер, Роберт Фрост, Ханс-Георг Гадамер, Грејам Грин, Олдус Хаксли, Хенрик Ибзен, Џејмс Џојс, Никос Казацакис, Артур Кестлер, Дејвид Херберт Лоренс, Вилијам Самерсет Мом, Шандор Марај, Артур Милер, Алберто Моравија, Роберт Мусил, Владимир Набоков, Џорџ Орвел, Фернандо Песоа, Езра Паунд, Марсел Пруст, Дејвид Селинџер, Гертруда Стајн, Волас Стивенс, Лав Толстој, Арнолд Тојнби, Марина Цветајева, Марк Твен, Франц Верфел, Торнтон Вајлдер, Тенеси Вилијамс и Вирџинија Вулф.
Интересантан је податак да не постоји Нобелова награда за математику.Сматра се да није увео награду за математику јер га је жена(коју је запросио, што је она одбила) варала с познатим математичарем, за којег се верује да је био Магнус Густав Митаг-Лефлер.

JAGELONSKI UNIVERZITET

Јагелонски универзитет (пољ. „Uniwersytet Jagielloński“) је пољски универзитет у Кракову. Настао је 1364. године под Казимиром III Великим, под именом „Краковска академија“ (пољ. „Akademia Krakowska“), те представља други најстарији универзитет у централној Европи, након прашког Карловог универзитета, а представља и један од најстаријих универзитета у цијелој Европи. Данашњи назив „Јагелонски универзитет“, добио је 1817. године у част Јагелонске династије пољских краљева[1]. 2006. године „Тајмс“ је оцијенио овај универзитет као најбољи пољски универзитет.


Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.


Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.


Казимир III Велики је, за вријеме своје владавине, схватио да је народу потребан слој образованих људи, нарочито правника, који би одржавали судове и канцеларије и кодифицирали закон. Његов труд је на крају уродио плодом 1364. године, када је Папа Урбан V одобрио отварање Краковске академије.

Развој универзитета је касније био закочен смрћу краља Казимира, да би поново почео са радом 1400. године, под управом краља Владислава II Јагела и његове супруге Јадвиге. Краљица је поклонила сав свој накит за развој академије, која је тако могла да прими 203 студента. Факултети за астрономију, право и теологију су привукли бројне познате учењаке, попут Станислава од Скалбмирца, Павела Влодковица, Јана од Глогова и Алберта Бруджевског, који је од 1491. до 1495. године био један од учитеља Николе Коперника.

Краковски универзитет је током свом постојања примио на хиљаде студената из Пољске, Литваније, Русије, Мађарске, Бохемије, Њемачке и Шпаније. Током друге средине 15. вијека, преко 40% студената универзитета није било из Пољске. Током неколико вијекова, скоро цјелокупна пољска интелектуална елита је знање стекла на овом универзитету.

Први ректор универзитета универзитета је био Пјотр Виш, а први професори су били Чеси, Нијемци и Пољаци, од којих су многи дошли са универзитета „Чарлс“ из Прага. Од свих студената, отприлике трећина су били Пољаци.

Споменик Николи Копернику, поред Колегијума новума („новог факултета“) Јагелонског универзитетаДо 1520. године, Констанцо Кларети и Венцел фон Хиршберг су већ били увели изучавање грчког језика, а уведено је било и изучавање хебрејског језика.

Златна ера Краковске академије је била у периоду пољске ренесансе, између 1500. и 1535. године, када је у првих 10 година тог периода универзитет похађало 3215 студената. Како је послије глас универзитета опадао, тај највећи број није премашен све до касног 18. вијека.

Године 1846, након Краковског устанка, читав Краков, укључујући и универзитет, је потпао под власт Аустријског царства. Универзитет је замало био затворен, али га је тадашњи цар Аустрије Фердинанд I спасио специјалним декретом о одржавању универзитета. 1887. године су додате и нове зграде, попут Колегијума новума. Данас су управо у Колегијуму новуму смјештене канцеларије ректора и декана универзитета.

У периоду од 2000. године до данас, у току је градња новог, такозваног „трећег“ комплекса зграда, чији је завршетак заказан за 2009. годину.


Чувене личности у вези са универзитетом
Свети Јован Канције (1390-1473), учењак и богослов
Јан Длугош (1415-1480), историчар
Лаурентије Корвин (1465-1527), хуманиста, предавач на универзитету
Никола Коперник (1473-1543), ширио хелиоцентричку теорију
Јан Кохановски (1530-1584), пјесник, један од зачетника пољског књижевног језика
Иво Андрић, књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност
Јозеф Циранкевич (1911-1989), комуниста, премиер Пољске од 1947. до 1970.
Папа Јован Павле II
Збигњев Чајковски, „отац пољске школе мачевања“
Станислав Лем (1921-2006), писац
Вислава Шимборска (1923-), пјесникиња, добитница Нобелове награде за књижевност
Норман Дејвис (1939-), британски историчар
Кшиштоф Зануси (1939-), режисер

Izvor: Wikipedia

MIT

MIT je skraćenica za Institut tehnologije Masačusetsa (engl. Massachusetts Institute of Technology, MIT) privatni istraživački univerzitet u Kembridžu (deo Bostona) u američkoj državi Masačusets. MIT se sastoji iz 5 škola i jednog koledža sa 32 akademska odseka. Rad univerziteta se bazira na naučnom i tehničkom istraživanju.

MIT je osnovao Vilijam Barton Rodžers 1861. kao prirodnu podršku nagloj industrijalizaciji SAD-a. Institut je podsećao na nemačke i francuske politehničke akademije, ali se MIT isticao upotrebom eksperimenata u nastavi (princip: „nauči radeći“).

Za vreme Drugog svetskog rata stručnjaci MIT-a su doprineli razvoju računara, radara i inercijalnog navođenja za vojne svrhe. Posle rata MIT je proširio svoje delatnosti na društvene nauke (ekonomija, lingvistika, menadžment).

Količina novca koju MIT dobija i troši na naučna istraživanja je među najvećima od svih univerziteta u SAD (9,98 milijardi dolara 2007.).[1]

Na MIT-u trenutno radi 998 predavača, a studira 4.127 studenata i 6.126 poslediplomaca.

Nobelovu nagradu je osvojilo 26 bivših studenata MIT-a, 26 profesora i 15 drugih istraživača (ukupno 64 - neki profesori su bili i studenti MIT-a).
Izvor: Wikipedia

DOSITEJ OBRADOVIĆ

Po pravilu veliki ljudi, pa i učitelji, potiču iz sirotinjskih porodica i malih mjesta. Dokaz za to je i Dositej Obradović. Sav životni put, od Temišvara, preko Hopova, Dalmatinske zagore, Male Azije, Halea, Beča, Pariza, Londona, Trsta, pa do susreta sa Karađorđem, Dositej je posvećivao sopstvenom obrazovanju i obrazovanju svog naroda. Učiteljski duh u njemu vodio ga je stalno naprijed. Kroz trnje do zvijezda. On vrši preobražaj u načinu mišljenja širokog kruga čitalaca, a duh njegovih knjiga postaje pokretačka snaga nove kulture. Stvorio je cijelu školu u srpskoj kulturi i za nju učinio više nego iko prije njega. Svojim idejama, djelima i kritičkim principima ostao je živo prisutan sve do danas – svuda gdje su potrebni „brat naš razum i sestra pamet“. „Zatrovan“ knjigama otkrivao je novi svijet i novi život. Život u manastiru Hopovo među kaluđerima otkriva mu surovu stvarnost, jer se njegovi ideali sukobljavaju sa realnošću i surovošću svakodnevnog života. Za to vrijeme i za svoju okolinu bio je izuzetno pismen i učen. I sveštenici i kaluđeri nisu umjeli ni da čitaju ni da pišu kao on. Tajno napušta taj svijet i kreće na put u nepoznato. Na tim putovanjima upoznaje totalnu zaostalost i nepismenost svog naroda. Vjerovanje u vampire i vukodlake. Neznanje na svakom koraku praćeno bijedom. Ne samo da mnogo čita i putuje, već izučava i jezike da bi proširio svoje vidike i svoje znanje. Nakon dvadeset godina putovanja po svijetu nakon bjekstva iz Hopova nađe se u Haleu najpoznatijem univerzitetu u Evropi. Tu odlučuje da se rastane i sa mantijom i sa starim načinom života. Tu počinje novi život u novom okruženju mladih ljudi koji teže ka nauci. Tu upoznaje novi svijet knjiga i književnosti. Odbacuje religiozne knjige koje zaglupljuju i prevodi i štampa knjiga koje će njegov narod čitati, razumjeti i novi svijet otkriti. Postaje onaj pravi narodni učitelj. On taj projekat najavljuje u „Sovjetima zdravog razuma“ i kaže da će njegove knjige biti pisane čisto srpski da ih mogu razumjeti svi srpski sinovi i kćeri. Činio je sve za prosvešćenije junosti. Iskazuje jednu revolucionarnu pedagošku misao. On piše:

Ne bojte se naroda! Miliji ćete, draži i časniji narodu biti kada mu otvorite oči uma i kada ga prosvetite.

Dositej strpljivo i argumentovano pokazuje i dokazuje kakve su prednosti prosvjećenog i učenog čovjeka u životu i šta se dobija usvajanjem novih znanja. Posebno je isticao značaj knjige i njene uloga u životu. Zajedno sa čitaocima traži ono što je najbolje. U tom traganju za boljim navlači mržnju crkvene hijerarhije, jer piše:

Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa, nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji’ velika zvona poizvešati: zrno pameti neće se deci našoj pridodati ako čedu doveka zvona lupati.

Dositej se zalaže za školovanje svih bez obzira na društveni položaj, uzrast i pol. Posebno ističe potrebu školovanja ženske djece, te piše:

Nek se ne uzda jedan narod nikad doveka k prosvešteniju razuma doći u kojemu žene prostoti i varvarstvu ostaju.

Svoje učiteljovanje i prosvjetiteljsko djelovanje Dositej je ostvarivao kroz niz formi i oblika. Prije svega književnost, strana i naša, basne sa naravoučenijem, mudre izreke, a kruna svega je osnivanje i otvaranje Velike škole u Beogradu koja će postati temelj Beogradskog univerziteta. Uz sve to postaje i prvi ministar prosvjete u Karađorđevoj Srbiji. Koliko je Dositej bio mudar i dalekovid pokazaće i u čuvenoj pjesmi. Pjesna na insurekciju serbijanova, napisanoj 1804. godine i posvećenoj Vojevodi gospodinu Georgiju Petroviču. Za Srbe i Srbiju je aktuelna i danas, jer:

Vostani Serbije!
Davno si zaspala.
U mraku ležala
Sada se probudi
I Serbije vozbudi!

To je i njegova prethodnica povratku u Beograd 1807. godine. Uz Karađorđevu saglasnost i veliku pomoć Dositej će otvoriti, 1808. godine u Beogradu prvu Veliku školu, koja će označiti početak visokoškolskog školovanja mladih u Srbiji. Okuplja mlade i školovane profesore u Evropi koji postaju predavači.

Jedan od mladih ljudi, koji traži znanje u Velikoj školi, bio je i budući reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić. Dositej poziva obrazovane Srbe iz svijeta i traži pomoć, da pomognu srpskom narodu u širenju pismenosti i kulture, tvrdeći da je to isto toliko važno kao i bitka na bojnom polju. U svemu tome imao je jednog vrlo uticajnog istomišljenika – Karađorđa. O tome jedan savremenik je zapisao:

Kada bi Karađorđe ujutru izlazio, on bi pošao sa svima vojvodama, koji bi ga pratili u Narodno učilište od njega zavedeno, a urađeno od Dositeja. Tu bi kratkom svojom rječju preporučivao učenoj mladeži da prilježno uči. „Vidite li, govoraše, mi imamo dovoljno mašina za odbranu Srbije, ali nedovoljno veštih ljudi za upravljanje… Da mi znamo državu voditi onako kako znamo voditi vojsku drukčije bi sada stajala… Slušajte vaše učitelje i poštujte ih; ja njih ne razlikujem od mojih vojvoda.“

Uskoro je Dositej postavljen za direktora svih škola u Srbiji, pa je zato imao potrebe i prilike da putuje po zemlji, da još bolje upozna i prilike i narod, da uređuje odnose između vlasti i učitelja, da pronalazi pismene ljude i da ih upućuje na prava mjesta. Sve ga je to radovalo, jer je uvijek želio da širi pismenost i obrazovanje. Koliko je Karađorđe poštovao i cijenio Dositeja pokazuje i to što mu je povjerio da uči njegove sinove. Dva velikana potpuno su se razumjevala u shvatanju potrebe širenja kulture i obrazovanja.

Kad danas i ovdje razmišljamo o Dositejevom pedagoškom djelovanju jedini zaključak je da je on bio učiteljski div koji je, prije dvije stotine godina unosio evropski duh i evropske vrijednosti u zaostalu i nepismenu Srbiju. Uređivao je Srbiju po modernim načelima savremenoga svijeta. Zalagao se i za slobodnu i ekonomski jaku Srbiju. Sav je život posvetio rodu srpskom i rodu svom, te zemlji djedova svojih. Takav je bio prvi ministar prosvjete slobodne Srbije. Mnogo čitao, učio, pisao i na narod sve to prenosio. Dositej je bio prvi kulturni ministar prosvjete. U posljednjih dvije stotine godina to se ne bi moglo reći za srpske ministre prosvjete. Prije svega odvojili su se od naroda, od učitelja i škola, a i od knjiga, te ne pamte kada su knjigu čitali. Dositej je ostao ministar za pamćenje, kao što je Vuk ostao kao reformator srpskog jezika.


Vostani Serbije!
Davno si zaspala.





 
 

"NAJBOLJI FILM SVIH VREMENA"

Klasik Orsona Velsa iz 1941. godine je verovatno najpoznatiji i najbolje ocenjeni film na svetu. Film prikazuje tragičnu priču o siromašnom detetu koje je otrgnuto iz svog rodnog doma i od svojih roditelja, da bi ga odgojio bankar. Kejn svoju reputaciju stvara kao darežljivi i idealistički pobornik ugroženih ljudi, a svoj egoistični um je usredsredio na političku karijeru, sve dok ti politički snovi nisu postali zasenjeni aferom sa pevačicom. Njegov život postaje pokvaren i na kraju samouništen željom da se ostvari američki san o uspehu, slavi, bogatstvu moći i besmrtnosti. Posle dva neuspela braka i preobražaja u zlovoljno čudovište, svoje poslednje dane provodi sam povučen od sveta i nesrećan u utočištu sopstvenog stvaralaštva- zloslutnom zamku ispunjenom skupocenostima kojima je pokušavao da nadomesti prazninu u životu. Otkriće i otkrovenje misterije života ovog multimilionerskog tajkuna vodi se kroz novinarsku potragu za značenjem jedinstvene reči na samrti: “Rosebud”.
Film je još pre svoje premijere izazvao velike kontraverze, jer je karikirao određene događaje i osobe iz života Vilijama Randolfa Hersta-moćnog novinarskog magnata i izdavača. Mnogi smatraju da je “Ružin pupoljak” odnosno “Rosebud” aluzija na polni organ Herstove ljubavnice, mada postoje i izvori koji navode da je “Rosebud” nadimak njegove majke koja je imala čudno blizak odnos s njegovim poznanikom. U svakom slučaju Herst je u svim svojim novinama i radio stanicama zabranio bilo kakvo pominjanje “Građanina Kejna”, što je rezultiralo finansijskim debaklom filma. Iako nije doživeo komercijalni uspeh sve do kraja drugog svetskog rata, kada je doživeo reizdanje, zadobio je zasluženo, ali odloženo priznanje u Evropi, a zatim i emitovanje na televiziji. Prilično je interesantno da je scenario veoma kompleksan i za današnje pojmove, 5-6 vremenskih linija, nekoliko uglova gledanja na Kejnov život iz perspektive različitih likova. Nominovan je za 9 oskara, a dobio je jednog i to upravo za scenario. U filmu su upotrebljene neke nove tehnike snimanja. Direktor fotografije Greg Toland je koristio tehniku dubokog fokusa- upotrebom različitih objektiva u kombinaciji sa odgovarajućim osvetljenjem, postiže se efekat, da se u filmskim scenama podjednako oštro vide i najudaljeniji i objekti koji su najbliži gledaocu, npr. tablete u krupnom planu iza kojih žena leži u krevetu, a u pozadini Kejn razgovara sa doktorom. Zvučni profil ovoga filma je jedinstven primer u istoriji, muzika je rađena paralelno sa snimanjem(obično se snimi sve, pa kompozitori dodaju zvučni komentar), pa su neke scene, njihov ritam i montiranje bili modifikovani da se vizuelno i auditivno savršeno poklope i nadopunjavaju.
Vels je uveo tehniku zvanu “munjevita montaža” u kojoj se kadrovi vezuju ne logikom priče, već kontinuitetom tona. Jednostavno govoreći, Orson Vels je bio prvi koji je ukomponovao sve do tada najvažnije filmske pravce u “Građanin Kejnu”- nemački ekspresionizam(Fric Lang, Fridrih Murnau), rusku školu montaže(Ejzenštajn,Pudovkin), ali takođe i prvi koji je napravio “film unutar filma” i iskoristio dokumentarnu građu, ne bi li zavarao publiku i unapredio priču. Upravo korišćenje elemenata ekspresionizma i montažne škole, te dokumentarne građe, pomisao na film, odnosno svest filma o samom sebi, dovodi do francuskog novog talasa koji se hrani Velsovim ostvarenjima ili filmovima Hičkoka, Džon Forda, Hoksa i ostalih. Inače, Orson Vels je izjavio da mu je jedina priprema za snimanje bila ta što je skoro 40 puta odgledao film “Poštanska kočija” Džona Forda. Kada su ga pitali šta “Rosebud” predstavlja, rekao je:”To je savršeni simbol Kejnove nesposobnosti da uspostavi ljudski odnos sa drugima ili da voli, kao i uzaludni pokušaji da predmetima ispuni prazninu. Znamo šta je radio i kako je živeo i umro, ali ne možemo znati šta je značio. Kejn je bio krajnje beznačajan ili možda kao stvarnost, dvosmislen i nepouzdan. Potraga za značenjem je ono što film “Građanin Kejn” čini toliko važnim, a ne njegov konačan zaključak”.
Možda nije lako gledati film iz današnjih gotovih matričnih produkcija, pravila koja danas doživljavamo, međutim bitno je istaći da su ona ogromnim delom postavljena na bazi Kejna. Za Orsona Velsa je film igra i tako se i ponašao, istraživao je, ali nije ostao na eksperimentu, već je postavio nove definicije.