ETF

Развој Електротехничког факултета у блиској је вези са историјом универзитетског образовања у Србији. Прво високошколско предавање из области електротехнике одржано је давне 1894. Професор Стеван Марковић био је први предавач и оснивач Електротехничке катедре Инжењерског одељења Велике школе у Београду. Само четири године касније, професор Марковић је основао и електроинжењерску лабораторију. Од тада, електротехничке теме су се изучавале на Великој школи, а затим и на београдском Универзитету који је из ње настао 1905. Прве дипломе додељене су 1922 године.
Образовање електроинжењера битно је проширено после реорганизације Инжењерског одељења 1935. Машински одсек је постао Машинско-електротехнички одсек, на ком су до почетка 1937. оформљена су четири смера - машински, аеронаутички, енергетски и телекомуникациони. Због недостатка лабораторијске опреме, отварање четвртог смера (телекомуникације) је одлагано све до краја Другог светског рата. Године 1946. установљено је електротехничко одељење, које је 1948. прерасло у Електротехнички факултет, са смеровима Енергетика и Телекомуникације. 1955. године основан је нови смер - Физичка електроника.
Током година, смер Телекомуникације је прошириван областима електронике, аутоматике и рачунарства. Четврти смер - Рачунарство и информатика - установљен је 1987. године.
Електротехнички факултет је смештен у Згради техничких факултета, заједно са Архитектонским и Грађевинским факултетом. ЕТФ користи део сутерена, цело приземље и део поткровља. Поред ове зграде, просторије ЕТФ-а се налазе у павиљонима између Зграде техничких факултета и зграде Машинског факултета. Такође, ЕТФ има своје просторије и у Заводу за физику, који се налази поред Зграде техничких факултета, као и на Рударско-геолошком факултету, где се налазе лабораторије катедри за Аутоматику и Микроелектронику и техничку физику.
Зграда техничких факултета је једна од најлепших грађевина у Београду. Подигнута је 1931. године, а изградња је почела 1926. Пројектовали су је наставници тадашњег Архитектонског одсека Техничког факултета арх. Никола Несторовић и арх. Бранко Таназевић.