Lista najboljih univerziteta u svetu

Beogradski univerzitet 426, a 174. u Evropi. – Srbija, uz Sloveniju, na listi od 40 zemalja sa visokoškolskim ustanovama među prvih 500. Na svetskoj rang-listi 3000 univerziteta, koji se mogu naći na svetskoj elektronskoj mreži, naš najveći i najstariji – Beogradski univerzitet, zauzeo je – 426. mesto. Na listi 500 evropskih univerziteta koji su najuticajniji na vebu, BU je rangiran pod brojem 174. Od visokoškolskih ustanova sa prostora nekadašnje SFRJ, od našeg je bolji samo Univerzitet u Ljubljani. Tako se Srbija, uz Sloveniju, našla na listi od 40 zemalja koje imaju univerzitete rangirane među 500 najboljih na svetu.
Ovo je samo deo podataka objavljenih na sajtu "Webometrics ranking of world universities", koji inače dva puta u toku godine ažurira liste svetskih visokoškolskih ustanova. Navedeni podaci su za januar 2007. godine, a nove liste biće objavljene u julu.
Treba napomenuti da ove liste nisu sačinjene na osnovu akademskih pokazatelja, kao što su na primer broj i uspeh studenata i profesora, već po osnovu vidljivosti na svetskoj mreži. Rangiranje je prvi put urađeno 2004. godine, uz pomoć četiri najveća svetska pretraživača. Kriterijumi koji se koriste za pravljenje lista su broj, obim, popularnost i uticaj veb-stranica univerziteta i svega onoga što sa jedne visokoškolske ustanove dospe na svetsku mrežu uključujući monografije, izveštaje, pres konferencije, naučne konferencije, teze, seminare, lične strane, digitalne biblioteke i opšte informacije visokoškolskih ustanova, njenih departmana, studenata, diplomaca, istraživača i svih ljudi koji rade na univerzitetu.
Međutim, ovi podaci ne bi trebalo da budu presudni budućim brucošima prilikom izbora fakulteta, ali mogu da budu značajan plus za one visokoškolske ustanove koje su zauzele dobre pozicije, jer pokazuju njihovu otvorenost i predanost savremenim tehnologijama.
Po ovim parametrima, na listi top 3000 univerziteta u svetu, prvih 18 mesta pripalo je američkim visokoškolskim ustanovama – MIT, Stanford, Harvard, Barkli, Pensilvanija Stejt... Procentualno gledano, u svetskom top 100, više od polovine ili 53%, ide na američke univerzitete, drugo mesto je pripalo Nemačkoj (10%), a slede Kanada (8%) i Velika Britanija (6%)
Prvi evropski univerzitet – Kembridž, "zaslužio" je tek 19. mesto i to vrlo diskutabilno iza Teksaškog ili Kalifornijskog univerziteta. Američku dominaciju od sedamdesetak mesta u prvih 100 "kvari" i Univerzitet iz Toronta (23 mesto), Tehnološki institut iz Ciriha (32), Univerzitet Britanske Kolumbije (36), a Oksford (42) je za jedno mesto izgubio bitku od Havajskog univerziteta (41).
Od univerziteta sa prostora bivše SFRJ, najbolje je rangiran Univerzitet iz Ljubljane na 283. mestu. Univerzitet iz Maribora je 708, a Zagrebački univerzitet je 2406. u svetu.
Ove cifre daleko bolje izgledaju na evropskoj listi 500 najboljih visokoškolskih ustanova. Top pet pripadaju Kembridžu, Institutu za tehnologiju u Cirihu, Oksfordu, Edinburgu i Univerzitetu u Oslu. Čuvena Bolonja je na 15. mestu (80. u svetu), Ljubljanski univerzitet je 105, a Beogradski univerzitet je na 174. mestu.
Na listi top 100 za SAD i Kanadu, poređani su: MIT, Stenford, Harvard, Barkli i Pensilvanija Stejt, a top tri Latinske Amerike zauzimaju Nacionalni autonomni univerzitet Meksika (81. u svetu), Univerzitet Sao Paolo (97) i brazilski Universidade Estadual de Campinas (190. na svetu).
Prava slika, međutim, dobija se tek kada se zaviri u nacionalne liste. U Srbiji još nije sprovedena akreditacija fakulteta, tako da su samo taksativno navedena 42 univerziteta i fakulteta sa njihovim sajtovima. Zanimljivo je da na ovom spisku nema Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, ali da ima dva univerziteta na albanskom jeziku – Prištinski i Ilirija.
Fakultet strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu, najbolje je rangirana visokoškolska ustanova na hrvatskoj listi, sa naznakom da mu je rang u svetu – 1862. Medicinski fakultet Univerziteta u Rijeci je poslednji, a u svetu zauzima 4642. mesto.
Kada je reč o Sloveniji, na njihovoj listi su univerziteti u Ljubljani (283. u svetu), Mariboru (708), Novoj Gorici (4534) i Univerzitet Primorska sa sedištem u Kopru (3842).
Listu, doduše još kraću nego Slovenci, imaju i komšije iz Bosne i Hercegovine. Prvi je Univerzitet iz Sarajeva (2638. na svetu), a drugi Univerzitet u Banjaluci (4308).
Na makedonskoj listi je jedino Univerzitet "Ćirilo i Metodije" iz Skoplja, sa svetskim rangom – 2154.
Lista visokoškolskih ustanova u Švajcarskoj stigla je do broja 36, a ono što upada u oči jeste da gornju polovinu liste čine univerziteti sa francuskog govornog područja, a donju sa nemačkog. Ove visokoškolske ustanove su i dobro rangirane na svetskoj listi. Navešćemo prvih nekoliko mesta na švajcarskoj listi: Tehnološki institut u Cirihu (32), Politehnička škola u Lozani (93), slede univerziteti u Ženevi (110), Cirihu (131), Bernu (207), Bazelu (308), Lozani (465), ...
Ako nam je i jasno kako ne postoji nacionalna lista za Srbiju, gotovo neverovatno zvuči da, barem prema ovom sajtu, ne postoji nacionalno rangiranje ni u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj... Ali zato postoji rangiranje za Rumuniju i njihovih 16 visokoškolskih ustanova. Najbolji je Politehnički univerzitet u Bukureštu, koji je 1195. na svetu. Na drugom mestu je Univerzitet u Bukureštu, koji je na svetskoj rang-listi tek 1243.
Ono što ipak dovodi u sumnju neke od ovih podataka jeste ruska lista visokoškolskih ustanova, od kojih je najpoznatija – Univerzitet Lomonosov iz Moskve, tek na 232. mestu na svetu, iako je poznato da upravo najveći svetski mozgovi današnjice dolaze sa ove visoke škole. Ruska lista ima 100 univerziteta i fakulteta, a posle Lomonosova slede državni univerzitet Novosibirsk (787), Univerzitet u Sankt Peterburgu (834), Moskovski institut fizike i tehnologije (887), ...

Izvor: "Politika", Sandra Dimitrijević