Ciljevi fakulteta

Prvi univerziteti u svetu se pojavljuju još u 12. veku. Prvo su osnivane visoke škole i fakulteti, potom su se oni udruživali u univerzitete. Koncepcija u kom je školski obrazovni sistem vežbaonica poslušnosti u dvadesetom veku postaje neprihvatljiv za većinu zemalja sa društveno uređenim sistemima. Koliko je važno podsticanje kreativnosti i sloboda u naučno istraživačkom radu pokazuje i svetli primer ingenioznog Nikole Tesle, koji je mogao da koristi svoje sposobnosti upravo u tako koncipiranom sistemu. Prvenstveni cilj fakultetskog obrazovanja je da ojača osnovu akademskog istraživanja i da doprinese razvoju države. Problematika sa kojom se suočava naš obrazovni sistem, a samim tim i društveni je nepraktičnost. Naravno u svakom sistemu ima dobrih i loših strana. Recimo kritičari zapadnih obrazovnih sistema smatraju da je sve koncipirano na takav način, da profesija kao što je pravnička i slične postanu mašine za pravljenje novca. Kod nas sa druge strane je prioritetno opšte obrazovanje i teorijski pristup problemima. Opšte obrazovanje i teoretički pristup je od velike važnosti, ali vremenom je načinjena fatalna greška, ova dva koncepta su automatski povezivana sa inteligencijom. Međutim, isključivo reprodukovanje informacija ne podstiče kreativnost, odnosno učenje postaje posvećeno samo sebi, a ne budućnosti. Ljudi su oduvek povezivali smisao za humor sa inteligencijom, i to je umnogome tačno. Dakle, bitan je način na koji se koriste i povezuju informacije, a ne sama količina informacija. To što je neko upoznat sa koliko rudnih bogatstava raspolaže Kongo može, a i ne mora da bude od koristi. Inače funkcionalno korišćenje informacija nije nikakva novina, Spartanci su veoma dobro vladali ovim principom. Rimski senator Plinije Mlađi je rekao: "Čitati mnogo- da, bilo šta- ne!" Pre ili kasnije, svesno ili nesvesno, ljudi vrše selekciju informacija, na koji način to rade, može da im bude od velike koristi ili štete. Sećam se da sam razgovarao sa čovekom koji je postao svetski priznati slikar prvo u inostranstvu, pa tek onda kod nas. Nije završio likovnu akademiju, a talenat za slikanje je otkrio u kasnim tridesetim. Na početku karijere je pokušao da održi izložbu u Beogradu, ali prvo pitanje koje su mu postavljali bilo je:"Da li si završio akademiju?" Odlučio je da okuša sreću u Madridu i prvo pitanje koje su mu tamo postavili bilo je:"Možemo li da vidimo slike?" U tome se i ogleda osnovna razlika između našeg i inostranog sistema obrazovanja. Kventin Tarantino nije završio režiju, ali on zna da pravi filmove, suština nije diploma, već da li znaš nešto da uradiš, ako ne znaš probaj da naučiš. Zanatski pristup školovanju je rešenje i programe treba prilagoditi željama studenata i potrebama tržišta. Takođe, potrebno je obezbediti mogućnost da se studiraju dve struke istovremeno. Prosvetni program treba biti veoma fleksibilan, tako da učenik već na početku srednje škole prepozna svoje afinitete, pa shodno s tim osim obaveznih, može da bira i predmete koji odgovaraju njegovom senzibilitetu. Tako da će mu odabir fakulteta biti logičan nastavak interesovanja i profesionalnog usavršavanja.